Немци граде "Јужни ток" кроз Србију?

Деонице Јужног тока кроз Србију градимо с Немцима? (Фото: Србија данас)

Нови Сад – Изградња „Јужног тока“ кроз Србију почеће око 20. децембра, изјавио је вечерас у Новом Саду генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић и најавио да би овдашње деонице гасовода могле да граде немачке и српске компаније у заједничком конзорцијуму. Генерални директор је Бајатовић новинарима, пре састанка са амбасадором Немачке у Србији Хајнцом Вилхелмом казао да руководство „Србијагаса“ већ разговара са неким немачким компанијама, попут „Сименса“, о опремању и изградњи „Јужног тока“ кроз Србију.

„Рачунамо на технолошко знање које можемо да добијемо од немачких предузећа, као и на кредитне линије банака из те земље“, прецизирао је Бајатовић.

Бајатовић је нагласио да „Србијагас“ има одличне контакте са немачким енергетским компанијама и додао да се ових дана очекује и реализација Финансијског арамнжмана са „Дојче“ банком. Бајатовић је истакао да је Немачка један од најзначајнихих економских и политичких партнера Србије која из такве сарадње може да има користи у будућности.

„Немачка је и један од највећих и најважнијих економских партнера Србије и са том земљом нас вежу заједничка интересовања, не само у енергетици, већ и у области развоја Дунавске стратегије и сарадња у научно-технолошком домену“, напоменуо је Бајатовић.

Амбасадор Вилхелм је изразио очекивање да ће немачке компаније моћи да сарађују са овдашњим Фирмама на изградњи гасовода „Јужни ток“ кроз Србију. Вилхелм је подсетио да већ постоји добра сарадња између енегретских предузећа Србије и Немачке – ЕПС и РWЕ, које су недавно потписале Меморандум о разумевању за изградњу термоелектране у Обреновцу. Немачки амбасадор је изразио наду да ће та сарадња бити продубљена у будућности и да ће Меморандум о разумевању прерасти у уговор за реализацију пројекта у Обреновцу.

Извршни директор „Гаспрома“ Алексеј Милер је ове седмице потврдио да ће изградња „Јужног тока“ почети 7. децембра и да ће прве количине руског гаса потећи у западну Европу 2015. године.

Пројекат предвиђа да „Јужни ток“, у дужини од 3.600 километара (км), иде копненим путем, од налазишта гаса у Русији до руског дела црноморске обале, у околини града Новоросијска. Након тога, гасовод иде по дну Црног мора, у дужини од 900 км, до бугарске обале, а затим копениним путем ка граници Србије. Цео пројекат требало би у првој Фази, до краја 2015, да осигура годишњи транспорт око 32 до 33 милијарде кубних метара (м3) природног гаса до потрошача у јужној Европи, а две године касније, када буде пуштен у рад и други цевовод, двоструко већу количину тог енергента.

У градњу „Јужног тока“ биће уложено, према најновијим проценама, око 24 милијарде евра. Капацитет гасовода кроз Србију износиће око 40 милијарди м3 гаса годишње, а очекује се да ће у у њој бити чвориште за снабдевање региона гасом, ка Републици Српској, Мађарској, Словенији, Аустрији, а можда и даље.

Пројекат трасе „Јужног тока“ кроз Србију је највећи инвестициони пројекат у последњих шест деценија и његова вредност, само за изградњу, процењује се на око две милијарде евра.

Акционари „Јужног тока“ су руски „Гаспром“ који има половину власништва у заједничком предузећу, а другу половину поседују италијански ЕНИ, Француски ЕДф и немачки БАСф.

Немци граде "Јужни ток" кроз Србију?