Аутономија Јужног Тирола „на испиту”

Марио Монти (Фото: davidicke.com)

Беч – Две недеље после изјаве италијанског премијера Марија Монтија да је улога Аустрије, као заштитнице аутономије Јужног Тирола превазиђена, званични Беч „разматра могућности” изношења случаја на међународну сцену упркос изјави италијанског амбасадора у Бечу, схваћеној као дипломатско извињење Рима.

Амбасадор Италије Еуђенијо д’Аурија позван је уочи минулог викенда у аустријско Министарство европских и међународних послова, где је у разговору са државним секретаром за спољне послове Јоханесом Кирлеом, констатовано да је изјава шефа италијанске владе била несрећно формулисана и да је уследила у проблематичном тренутку – на национални празник Аустрије, 26. октобра.

„Актуелни неспоразум је, а приори, разрешен”, наводи се у седишту аустријске дипломатије на Тргу Реда Минорита.

Према тамошњем виђењу ствари, међутим, остаје проблематичан став премијера Монтија, по коме су тумачење степена аутономије Јужног Тирола и примена у пракси – унутрашња ствар Италије.

Став шефа италијанске владе извесно није усмерен на подрезивање политичке аутономије, на коју Јужни Тирол полаже право од потписивања Париског уговора, 5. септембра 1946. године, чије су одредбе унесене у италијански устав тек 1971. године, док је пуна аутономија остварена у јесен 1992.

Монти се усредсредио на нове пореске намете најсевернијој покрајини, покушавајући да подреже и субвенције које Рим одобрава Јужном Тиролу на име очувања и унапређења постојеће аутономије. Технократа на челу италијанске владе, сасвим извесно, следио је начело опште штедње која се сматра предусловом економског опоравка Италије.

При том је постао жртва својих саветника. Позвао се на Уговор о окончању међународне арбитраже проблема јужнотиролске аутономије из 1992. године и закључио: „Потписом својих представника испод одредби уговора, Јужни Тирол се одрекао права да у евентуалним будућим споровима затражи арбитражу међународних фактора.”

Уз Аустрију, која је међународно признати заштитник интереса Јужног Тирола и гарант његове аутономије, стрела је одапета и у правцу Брисела.

С обзиром на то да је одредба Рима о спајању покрајина Трентино и Јужни Тирол пуне четири деценије спречавала компромисно решење проблема аутономије, Брисел је стварањем прекограничне европске регије Трентино – Јужни Тирол и (аустријски) Тирол отклонио неправду првобитног спајања покрајина.

Јужни Тирол замера Риму да је спајањем покрајина преиначио однос италијанског и тиролског становништва. Тиролци у Јужном Тиролу су већинско становништво, са уделом од преко 70 одсто. У заједничкој покрајини са Трентином, међутим, они су мањинско становништво…

Оно што у овом тренутку превасходно мобилише стручњаке јесте недоумица – да ли се подрезивање пореске аутономије може поистоветити са ревизијом (на мање) постојеће политичке аутономије. Франц Фидлер, најчувенији аустријски стручњак за уставно право, сматра, примера ради, да је одвојено посматрање политичке и економске аутономије недопустиво.

„Ако су се некада аутономије гушиле војном силом, данас се спутавају пореским наметима”, рекао је Фидлер, сада већ давне 2005. године, у склопу расправе о модернизацији аустријског устава.

Аутономија Јужног Тирола „на испиту”