(Фото: Вести)
Телевизија је приметила оштар контраст између Барака Обаме који је ликовао због тек освојене победе на председничким изборима и прилично погруженог ново-старог газде Беле куће када се после победничких избора враћао у своју резиденцију. Он је чак одбио да било шта каже новинарима који су се у гомили гурали испред капије Беле куће, што никако не личи на Обаму. Мада – чему би то требало да се радује: славље је прошло, а пред њим су сви они проблеми који нису решени за време његовог првог мандата.
Неко од аналитичара је чак претпоставио да републиканци већ други пут заредом само имитирају да се на председничким изборима боре, како би на тај начин сачували свој положај у политичком животу земље, и свесно за свог кандидата предлажу личност која је већ унапред осуђена на губљење. Демократама они остављају сумњиву славу доношења изузетно тешких одлука које су неопходне за оздрављење економије САД, надајући се да ће они моћи да се врате на власт на дугачак период времена у „тоги спасиоца“ онда, када најтежи део посла на превазилажењу кризе буде одрађен.
Разлог за туговање постоји. На пример, после председничких избора у САД берзанске котације акција најчешће расту просечно за 7 – 8%. Разлог је разумљив – завршила се неодређеност, долази стабилност. Тренутно су се основни показатељи Dow Jones и Nasdaq снизили за 2,5%, а то је знак који узнемирава. То значи да капитал од самог почетка није поверовао у Обамину способност да изађе на крај са кризом. Европске берзе су у почетку, када су објављени резултати избора, реаговале извесним растом, али су се затвориле код негативних резултата. Агенција за одређивање рејтинга Fich је упозорила: председник Обама и Конгрес морају да изађу на крај са проблемима у вези са порезима и буџетским трошковима, јер у супротном већ 2013.године земљи прети снижење рејтинга.
Мада је победа Обаме изгледала убедљива, он је на изборима добио само 50% гласова свих бирача, односно 3% мање него на изборима 2008.године. Још од времена Другог светског рата није се десило да тренутни председник на другим изборима добије мање гласова, него на првим. Осим тога, земља се поделила између поштовања англосаксонске базе становништва, које је гласало углавном за Ромнија, и појединачног гласања мањина за Обаму.
„Конфликт цивилизација“ кога је С.Хантингтон предвидео човечанству, може да се разбукти баш у Америци…
Ма какве неочекивано храбре идеје да падну на памет Обамином тиму којима би економска криза могла да се превазиђе, као непробојан зид пред њим би се нашла републиканска већина Представничке палате Конгреса.
Такозвана подељена управа у САД (када председник припада једној партији, а у Конгресу доминира друга ) никада није представљала повољну базу за вршење било каквих озбиљних реформи. Мада се спикер Представничке палате, конгресмен-републиканац из Охаја Џон Бонер изјашњава да је спреман да сарађује са Председником ради превазилажења „буџетске провалије“ у то тешко да се може поверовати, јер постоје и партијски интереси. А они кажу: демократе морају да „осете сву тежину пада“.
Главни експерт утицајног института Брукинса, Томас Ман, у вези с тим претпоставља да ће у постпартијском периоду међупартијска поларизација у САД да опстане, и да се не превиђају никакве нове коалиције по појединачним питањима.1 Његова колегиница из истог Института, Изабел Соухил је такође скренула пажњу да ће , судећи по свему, и раскол унутар републиканске партије, мада та партија још увек „тражи своју душу“, да се задржи. Роберт Каган је констатовао крајњу озбиљност изазова пред којима се нашао председник Обама, и посебно подвукао да, пре него што почне да ради на секвестирању буџета, газда Беле куће треба да врло пажљиво одмери како ће се то што ради одразити на спољну политику земље.
Насушни економски проблем за председника САД, о коме сви говоре, биће такозвана буџетска провалија. Уколико до нове године Конгрес не утврди нове параметре буџета и не подигне праг државног дуга, већ 3. јануара 2013.године због претећег огромног дефицита биће аутоматски укинути неки буџетски програми , као и повластице које се односе на порезе – у укупном износу од 600 милијарди долара. А то је око 4% БДП-а Америке. Немогуће је говорити о било каквом изласку из рецесије у неколико најближих година. У августу 2011. демократи и републиканци у Конгресу су дошли до привременог договора, али ће питање сада морати да се решава у режиму цајтнота.
Међутим „буџетска провалија“ ће постати шок не само за Америку. На самиту „Великих двадесет“ у Мексику руководилац ММФ-а Кристин Лагард је такву перспективу назвала као једну од највећих претњи за светску економију.
Највећи инвеститори такође сматрају да је „буџетска провалија“ у САД главна опасност за светску економију, страшнија од проблема са Грчком и Шпанијом, заједно посматраних. Према анкети оних који управљају активима, а које је извршено у Bank of America, 42% инвеститора је убеђено да за њих највећи ризик преставља управо наведена провалија. Европска криза је тек на после тога.
За финансијска тржишта то је проблем број један.Експерти разматрају два правца. Конгрес ће поново подићи границу државног дуга, али то може да пољуља поверење у Америку као зајмодавца, јер се њен дуг ближи цифри од 100% БДП-а. или се политичари неће договорити, и наћи ће се у „провалији“. За то ће земља, али не само она, платити рецесијом.
Обама, како сматрају експерти, покушаваће да то предухитри и покушаће да направи нешто као „велику нагодбу“, коју је прошле године безуспешно покушавао да направи са спикером Представничке палате, Џоном Бонером. То ће значити да ће републиканци из Кoнгреса морати да се помире са извесним повећањем пореза, адемократе са новим ограничењима на велике владине програме социјалне заштите, као што је на примерMedicare.
Председник је саопштио да намерава да повећа порезе како би се смањио дефицит буџета. „Уколико озбиљно намеравамо да смањимо дефицит ми морамо да узмемо у обзир како смањење расхода, тако и величину прихода, а то значи да ће добростојећи Американци морати да плаћају нешто веће порезе“ – изјавио је Обама. Он је спреман да иде на компромис у неким елементима плана о смањењу дефицита, али је подвукао да се категорично не слаже са плановима републиканаца који се залажу против било каквог повећања пореза.
При том је Обама констатовао да Конгрес САД мора да ратификује пројект закона који дозвољава да се за средњу класу сачувају пореске повластице из „епохе Буша“ (повластице које су уведене у време председниковања Џ.Буша-млађег, које престају да важе у децембру 2012.године).
У Хуверовом институту Стенфордског универзитета изражено је мишљење да су све мере које је Обама до сада предузимао како би се превазишла финансијска криза повезане са упумпавањем необезбеђеног новца у економију, те да су оне новој администрации „експлозивно продубиле“ проблем дужничког наслеђа.2 М.Боскин, главни експерт Института констатује да су сразмере буџетског дефицита и раст националног дуга Америке у периоду првог мандата Обаме без преседана уколико се посматра период од времена Другог светског рата.Тако се однос државног дуга и БДП-а дуплирао – од 40,5 на 80% . Врло вероватно да и даље повећање плафона задужености државе, о коме се сада дискутује, може да доведе до тога да задуженост премаши психолошки важну границу од 100% БДП-а , што пре приличи економији земаља у развоју него најјачој економији света.
Непотребно је да се говори да ће то да утиче и на кредитни рејтинг земље. М.Боскин инсистира да је Барак Обама први амерички председник уопште који као циљ не поставља потпуно балансирање буџета, макар и на дугорочни рок, већ се ограничава само задатком да сачува однос задужености и БДП-а на нивоу који ће се постићи у 2016.години. Правде ради треба да се каже да никакав конкретан план , осим општих декларација, у вези са решавањем државне задужености немају ни републиканци, и ето зашто се они и даље дистанцирају од извршне власти.
Потпредседник америчког фонда за глобалну економију и развој К.Дервиш претпоставља да ће Обама наићи на ситуацију да САД једноставно неће бити у стању да саме одређују будућност светске економије, без обзира што ће курс који они воде имати глобални значај.3 Свет се налази на прагу нове технолошке револуције и укупно постојећи ресурси највећих светских држава ће бити довољни да се она спроведе. Како сматра К.Дервиш, најважнији задатак за све представља равномернија и поштенија расподела прихода, на пример у САД 90% прихода од повећања БДП је у 2011. години отишло само једном проценту становништва.
Тај проблем није само социјални, већ и макроекономски, обзиром да у таквој неједнакости нема стимуланса за обнављање производње у великим сразмерама, а дужнички и хипотекарни „балони“ су све већи. К. Дервиш скреће пажњу и да се профицит спољне трговине Кине смањује, а да се у Северној Европи повећава. Профицит Северне Европе већ износи 500 милијарди долара, а у САД је дефицит достигао исту цифру – 500 милијарди долара. Значи – ствар није само у дампингу Кине, већ и у општој неефикасности америчке економије.
У центру за стратешка и међународна истраживања (CSIS) се сматра да ће председник Обама морати добро да размисли како да се побољша спољнотрговински баланс земље.4 У току изборне кампање он у ствари није ништа говорио о Националној извозној иницијативи (NEI) која је прихваћена 2010 године, а он је лично осмислио, према којој је извоз робе из САД до 2014.године требало да се дуплира. Од тада је констатован мали раст, али не треба ни размишљати да ће се амерички извоз у скорије доба дупло повећати, баш као што захваљујући томе неће моћи да се уклони ни спољнотрговински дебаланс. Председник ће морати да озбиљно „засуче рукаве“ како би заједно са Конгресом спровео опширан програм формирања зона слободне трговине које су неопходне за обнову економског раста не само у земљи, већ и у свету.
————————————————————————-
1 http://www.brookings.edu/events/2012/11/07-election-day
2 http://www.hoover.org/publications/defining-ideas
3 http://www.brookings.edu/research/opinions/2012/11/07-barack-obama-dervis
4 http://csis.org/publication/election-2012-us-trade-policy-and-what-expect
Зашто је председник Обама био тужан? (Први део)
0 comments:
Post a Comment