Пијаца празни џепове

Дупло нижи приходи у неким деловима земље не подразумевају и јефтиније намирнице (Фото: Новости)

Београд – Старо трговачко правило да цене прате куповну моћ становништва, ако се изузме пијаца, изгледа, не важи у Србији. Ценовници трговинских ланаца су мање-више исти у Београду и Врању или Крагујевцу, иако просечном Београђанину на чеку пише 51.616 динара, Врањанцу 33.494, а Крагујевчанину – 39.140 динара.

Да трговци прате „коверте“, најгоре би прошли житељи Костолца. Овај град је, по подацима Републичког завода за статистику, октобарски рекордер. Просек је достигао 76.533 динара.

„Проверавали смо овај податак и испоставило се да је реч о динамици исплата зарада“, кажу у Републичком заводу за статистику. „У том граду је неколико јаких предузећа. И кад они током месеца не исплате оба дела плате, промени се укупна статистика. Тако су у септембру исплатили изгледа само једну половину, а у октобру то надокнадили. Запослени су имали по три исплате и отуда толики просек.“

Цене индустријских прехрамбених производа су уједначене у читавој земљи. Готово да нема разлике у цени уља, шећера, брашна, салама, печеница, јогурта, павлаке, слаткиша, сокова, зачина истих добављача…

За месо само делимично важи она да се цене формирају према дубини џепа потрошача, јер свињско месо најскупље је у Ваљеву. За педесетак динара скупље је него и у Београду, иако је плата Ваљеваца нижа и износи око 34.420 динара. Пилетина у Лесковцу кошта 385 динара, а у престоници је јефтинија – 340 динара. Житељ Лесковца, у просеку заради 31.787 динара, скоро пуних 20.000 мање од Београђанина.

Друга је, међутим, прича са пијацама. На тезгама се више осети стандард грађана. Тако, на пример, кромпир на југу кошта око 40 динара за килограм, колико је и у Лесковцу, док је у Београду и дупло скупљи – достиже и 90 динара. Врањанци могу за 230 динара да купе килограм пасуља, а исту количину Беогађани плаћају дупло више.

Ако би се водили статистичким подацима, најјефтинија роба би требало да је у Белој Паланци. Октобарски просек у овој вароши је био 22.417 динара. Три и по пута је мањи од плате у Костолцу. Није много боље ни житељима Куршумлије. Они су примили по 22.894 динара. У нишкој Палилули просек је био 24.132 динара, а у Ариљу – 25.253 динара.

- Продубљује се „јаз“, између, условно речено, богатог севера земље и сиромашног југа и југоистока – сматра Саша Ђоговић, економиста. – То указује на бесперспективност подручја, слабу куповну моћ тих региона и даљи пад промета на свим нивоима.

Боље нам је?

НА папиру све нам је боље и боље. Просечна плата у октобру износила је 41.558 динара. У односу на просечну зараду исплаћену у септембру, номинално је већа за 3,2 одсто, а реално је већа – 0,4 одсто.

Рекордери су запослени у услужним делатностима у рударству. У просеку су примили 90.121 динар. Саветници и директори месец су завршили са примањима од 82.195 динара. Дуванџије су са 81.994 динара просека стигли на треће место. Прате их банкари који су зарадили 81.603 динара. Исплатило се бавити се и снабдевањем електричном енергијом, гасом и паром. Просек у овој делатности је био 78.428 динара.

Најмања примања

Гледано по делатностима, у окторбу су најмање зараде имали произвођачи саобраћајних средстава – 14.618 динара. У кинематографској, музичкој и ТВ продукцији могао се зарадити просек од 17.993 динара, а у преради дрвета – 22.140 динара. Произвдоња одеће је донела свега 22.397 динара плате, а остале прерађивачке делатности – 22.487.

Пијаца празни џепове