Руска армија: поново на раскрсници

(Фото: Новости)

Руске Оружане снаге су, рекло би се, поново осетиле да су се нашле на раскрсници. А како су само једно време лепо звучала обећања руководства Министарства одбране и Генералштаба да ће армији дати „нов лик“ тако што ће учинити да она буде професионална, да поседује савремену технику и да буде спремна за учествовање у било ком рату!

Програм преласка на професионалну армију је у суштини упропаштен. Успеси у формирању „новог лика“ Оружаних снага постигнути су само у смањењу бројности армије и флоте, а осим тога, у бескрајном отпуштању једних руководећих лица уз постављање на њихово место других. Некомплетност људства у армији износи скоро 40%…

Формирање у пешадији 100 бригада, које су замениле дотле постојећу организациону структуру, а које су реформатори окарактерисали као „саставе који су у сталној борбеној готовости“, односно да су за сат времена од давања узбуне спремни за дејство, а за 24 сата да се нађу на било ком попришту ратних дејстава, испало је привид. Највећи део тих бригада нема бројност која је прописана, као ни технику, тако да није способна да извршава задатке пред којима се нађе.

Кривицом досадашњег руководства Министарства одбране у многом није испуњен план војне индустрије.

Истовремено, руководство које је уклоњено од послова сваке године се све више оријентисало на куповину страног наоружања и ратне технике, те је на тај начин подржавало стране произвођаче уместо домаће војне индустрије.

Није једном потпредседник Дмитриј Рогозин говорио о „системским грешкама“ руководства Министарства одбране по питањима „формирања наруџбина за одбрану и дисциплине у њиховом извршењу“.

Растурен је систем припреме високопрофесионалних кадрова за потребе Оружаних снага. Затворене су, спојене или под згодним изговором предислоциране десетине високих војних школа, научно-истраживачких института, уништене су јединствене научне школе.

Упркос рокова које је шеф државе више пута давао, и без обзира на издвајање потпуно довољних финансијских средстава за стамбену изградњу, најмање 50 хиљада војних службеника је и даље без крова над главом. Из истог разлога многи официри, који су одслужили рок, предвиђен законом, не могу да се пребаце у резерву, већ остају активни.

Оружане снаге је буквално запљуснуо талас кривичних дела која припадају корупцији. Само у 2011.години штета од њих је, по оценама главног војног тужиоца Сергеја Фридинског, била изнад цифре од 3 милијарде рубаља. Од почетка 2011.године у систему Министарства одбране откривено је 250 случајева подмићивања, а у последњих годину и по дана за различите преступе који су се односили на корупцију осуђено је преко хиљаду службених војних лица. За ову годину штета још није констатована, но случајеви махинација и невероватног богаћења чиновника чак и у средњем ланцу које је, у току недавно извршених провера, констатовао истражни комитет, говори да тешко да ће бити мања од прошлогодишње.

И долазимо до потребе да по хиљадити пут поставимо „проклета“ руска питања „Ко је крив?“ и „Шта да се ради?“
На прво, требало би да се надамо, одговор ће бити дат кроз истрагу предмета „Војни сервис“ и осталих „сервиса“, који су као метастазе пробили цео војни организам и са невероватном дрскошћу под изговором „непрофилних актива“ у корист многобројних ОАО, ООО, „центара за правну подршку“ и осталих „афилираних“ комерцијалних структура, одсецале „најмасније“ комаде државне својине.

Мада, ако бисмо говорили директно, људи здравог разума су одмах схватили да чим је у Министарство одбране дошао тим бивших сарадника Федералне пореске службе незауставива комерцијализација армије се брзо претворила у слободу за криминализацију. На многе међу њима није деловала магија заклињања сервилних медија и добро нахрањених „експерата“ који су објављивали да је нови министар одбране Анатолиј Сердјуков, именован у фебруару 2007., „искусни менаџер“ који је у стању да се снађе у „мутним финансијским токовима“ и да уведе ред у расподели и коришћењу огромних финансијских средстава која се додељују Министарству одбране, да открије корупционаше са еполетама, и да очисти своју установу од „ретроградаца“ који су војној реформи препречили пут.

Навешћу само један став са којим су читаоци Фонда стратешке културе могли да се упознају још 13.јануара 2009. Њега је изнео бивши начелник Главне управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране Руске Федерације, генерал-пуковник Леонид Ивашов – војни руководилац и експерт у чију компетентност не може да се сумња: „Због тога (аутор говори о сталном повећавању војног потенцијала САД, Кине и других земаља и о све јачим претњама за националну безбедност Русије – Ј.Р.) стално смањивање руских Оружаних снага изгледа злослутно.

Садашњи министар одбране А.Сердјуков, који је за најважнију тачку реформе прогласио укидање 200 хиљада официрских звања у ствари обезглављује и саме јединице, и здружене јединице, односно, удара о ону карику чије пуцање неизбежно мора да доведе до уништења читавог система. А затим је планирано да се ликвидира институција заставника и морнаричких заставника. А то значи да се из армије уклоне стручњаци за експлоатацију сложених техничких система… Те ће реформе, уколико се наставе, да униште армију (подвукао Ј.Р.).

У истом тону и много пута су говориле и десетине других стручњака – војних руководилаца, војних научника, експерата, ветерана Оружаних снага, али… код нас је све тако, како је.

Ипак – шта да се чини како би се што брже и најбезболније што је могуће ликвидирале последице „реформаторских“ тежњи тима Сердјуков – Макаров?

На жалост, у неким коментарима који су у вези са сменом претходног и доласком у Министарство одбране новог руководства, упорно звучи мисао: ипак су у највећем делу „структурне реформе“ које су вођене у Оружаним снагама, биле добре. Нови министар одбране Сергеј Шојгу само треба да их пречисти од корупцијских „вишкова“ и да их доврши.

Опасна заблуда!

Чак и када би се потпуно чистих руку наставиле реформе „а-ла Сердјуков“ то не би отклонило претње по одбрамбену снагу земље, која је створена последњих година. За најважнији услов који би довео до ликвидирања тих претњи сматрамо прекид са „менаџерским“ прилазом који је гајило претходно руководство, а односио се на решавање питања из безбедносне сфере. Управо због таквог прилаза било је могуће да се у „непрофилне активе“ сврста и олако прода 31. Државни пројектантски институт за градњу специјалних објеката (ГПИСС), тј. једина у земљи специјализована, водећа организација за пројектовање и реконструкцију космодрома, подземних уређаја за лансирање који припадају РВСН (ракетној војсци стратешке намене), пристаништа за атомске подморнице и објеката за ваздушно-космичку одбрану.

Затим, поставља се питање потпуне инвентаризације војног поседа земље и свега што је учинио тим претходног министра. У земљи и армији данас нема утицајних снага које би се противиле изградњи савремених Оружаних снага Русије и које би биле у стању да одговоре на изазове 21. века. Међутим – злочин је наставити произвољно ломљење војног организма, због било каквих великих промена које се чине спонтано, без кормила и једара, као што је то до сада рађено.

Даље, не сме се мирити са немањем државног програма за извођење реформи, који би био макар и делимично разумљив, а који би имао претходно пажљиво разрађену законодавну базу, обзиром да је у претходном периоду потпуно игнорисано историјско искуство и надмено су занемариване позиције војних научника и стручњака.

Неопходно је да се детаљно размотри сврсисходност реформисања, као и да се без страха крене „у рикверц“ тамо где је то потребно (на пример – неопходно је да се заустави уништење јединствене академије у граду Твер, која се бави припремом кадрова за јединице и установе Војно-космичке одбране, а која нема аналога у свету, Војне академије ВКО „Маршал Совјетског Савеза Г.К.Жуков“.

Следећа мера која се сама намеће је ослањање на војне професионалце, а не на случајне људе који су се у великом броју намножили по ходницима зграде министарства на Арбату. То што се у тиму Сергеја Шојгуа, који он управо формира, као нови начелник Генералштаба појављује генерал-пуковник Валериј Герасимов, а као нови заменици министра – генерали Аркадиј Бахин (који је до тада командовао јединицама Западног војног округа) и Олег Остапенко (раније је командовао Оружаним снагама ваздушно-космичке одбране) даје у том погледу праву наду.

Такође, можда не би било лоше да се активирају многе старешине које имају озбиљно ратно и службено искуство, али које је пре рока из армије уклонио досадашњи руководилац војног надлештва због неслагања са његовим методама руковођења.

Најзад, финансијска контрола. На жалост, у њој је тотална пропаст, што се поново доказује све већим клупком кривичних поступака око „Оборонсервиса“ и других сумњивих структура и структура које су се позабавиле лоповлуком.

Да дамо реч бившем начелнику Генералштаба, генералу армије Јурију Балујевском (који је такође напустио службу у Министарству одбране из истог разлога – у знак протеста против вапијуће некомпетентности А.Сердјукова): „У периоду између 2008. и 2012. године органи надлежне финансијске контроле су више пута мењали састав и структуру. Рад надлежних контролора је све мање интересовао руководство Министарства одбране. И, као резултат, 2011. су расформирани и финансијска инспекција Министарства одбране и локалне финансијске инспекције. Уместо њих је формирана контролно-финансијска инспекција у Москви и међурегионална финансијска инспекција у Санкт-Петербургу, са ограниченим функцијама у области контроле.

Нове структуре по свом саставу и бројности нису биле у стању да решавају задатке које треба да решава одговарајућа финансијска контрола. Зато је превремено да се прича о повећању ефикасности при коришћењу државних средстава, као и о борби са корупцијом и другим злоупотребама у Министарству одбране. А за сада… чини се све што је могуће да јавност не сазна ништа о промашајима и неуспесима до којих је дошло у раду у процесу реформи“.

Руска армија: поново на раскрсници