Десет векова робије Србима

(Фото: Напредни клуб)

Хаг – У притвору Хашког трибунала тренутно се налази 31 оптужени за ратне злочине на простору бивше Југославије. Од тога, 23 су Срби, шесторица Хрвати, али из Босне, и тројица Албанаца. Србима је до сада, у правосудним пресудама, изречено 685,5 година затвора, а неправоснажно још 252 године, што је укупно готово десет векова иза решетака.

Како показује статистика Трибунала, првостепени поступак се води против деветорице Срба: Горана Хаџића, Радована Караџића, Ратка Младића, Војислава Шешеља, Јовице Станишића, Франка Симатовића, Мића Станишића, Стојана Жупљанина и Здравка Толимира; тројице Албанаца – Рамуша Харадинаја, Идриза Баљаја и Љахија Брахимаја, и шесторице Хрвата – Јадранка Прлића, Бруна Стојића, Слободана Праљка, Миливоја Петковића, Валентина Ђорића и Берислава Пушића.

Према истим подацима, лидер радикала Војислав Шешељ има најдужи „стаж“ у Трибуналу. Он се, иза решетака, без изрицања првостепене пресуде, налази девет и по година. Стручњаци за право упозоравају да је ово својеврсни правни нонсенс и јединствени премер у европском правосуђу, али у Хагу за то не маре много.

Бивши функционери ДБ Јовица Станишић и Франко Симатовић ухапшени су 13. марта 2003. године.
Међу онима са краћим боравком у Хагу су први председник РС Радован Караџић, који је ухапшен средином јула 2008. године, ратни командант ВРС Ратко Младић, који се у Хагу налази од 31. маја прошле године, и Горан Хаџић, који је последњи „дошао“ – два месеца после Младића.

Шесторица припадника ХВО Херцег-Босне, на челу са Јадранком Прлићем, предали су се заједно 5. априла, 2004. године, а суђење им је почело две године касније – 26. априла 2006.

На суђење нису дуго чекали ни команданти ОВК, предвођени Рамушом Харадинајем. Предали су се 9. марта, 2005. године, процес је почео 5. марта 2007, а првостепена пресуда је објављена 3. априла 2008. године. За 29. новембар Хашки трибунал је заказао објављивање пресуде у поновљеном поступку.

Одлуке апелационог већа чекају само Срби – њих 15, од којих петорица бивших државника, војних и полицијских функционера, на челу са бившим потпредседником СРЈ Николом Шаиновићем, који су оптужени за злочине на КиМ 1999. године. Шаиновић, Небојша Павковић и Сретен Лукић су осуђени на по 22 године затвора, а Драгољуб Ојданић и Владимир Лазаревић на по седам година мање.

Властимир Ђорђевић, који је оптужен за иста недела, добио је у провстепеном поступку 27 година.

Ту су и Милан и Средоје Лукић, осуђени на доживотну робију и 30 година затвора због злочина у Вишеграду над муслиманима, потом бивши начелник Генералштаба ВЈ Момчило Перишић, који је добио 27 година због злочина у БиХ, затим „сребреничани“ Вујадин Поповић, Љубиша Беара, Драго Николић, Милан Гверо, Винко Пандуревић и Радивоје Милетић којима су изречене укупно 72 година затвора плус две доживотне робије Поповићу и Беари.

Међу дужим поступцима био је и онај против бившег председника Скупштине босанских Срба Момчила Крајишника, који је трајао девет година, од 7. априла 2000. године до 17. марта 2009, када је у септембру исте године пребачен у Енглеску на издржавање казне од 20 година затвора.

И међу правоснажно осуђеним званичницима из Србије и РС и међу војним и полицијским генералима, као и међу онима који чекају да жалбена већа донесу коначне пресуде, много је оних који су добили драстичне пресуде за исте или много блаже квалификације од оних за које су Готовина и Маркач ослобођени.

Десет векова робије Србима