ХИВ (Илустрација)
Нема бизниса као што је бизнис са вирусима
Тестови на вирусе су данас веома скупи и они се у великим клиничким центрима, где раде „озбиљне анализе и налазе“, редовно примењују и у њихову веродостојност ниједан лекар не сме да сумња ако му је стало до лиценце за рад, докторске лепе плате, скупих конгреса и симпозијума од Рио де Жанеира; Париза, Пекинга итд.
Недавно је Институт за онкологију Војводине позвао око три стотине својих пацијената који се лече од канцера да дођу на тестирање на вирус хепатитиса Ц, због „постојања сумње“ да су многи током терапије постали заражени овим вирусом! Позвани су тако сви они, које су лекари стручно тровали хемикалијама, а што медицинска „наука“ назива хемотерапијом, оне које су немилице боли већим и мањим иглама и убризгавали им којекакве хемијске солуције и био-агенсе зарад разних скопија и биопсија, те они који су примали инфузију и трансфузију.
И то је за све пацијенте био несумњиво психички стрес. Поред овог стреса они ће сада бити подвргнути још новим стресовима, јер ће поново бити пунктирани, изложени страховима, неизвесношћу, лутањима по лабораторијама, ординацијама, тумараће болничких суморним ходницима од којих се и здрав разболи кад их види.
Када знамо да, и код канцера и код хепатитиса, кључну улогу у покретању болести има баш стрес, јасно је како данашња медицина више генерише болести него што их лечи. Али, да нема болести лекари би остали без посла, а огромна биохемијска и биотехнолошка индустрија без профита. А управо су бројни тестови, укључујући и тестирања на хепатитис, изузетно профитабилни и све њих плаћају сами грађани преко здравствених фондова. Профит убиру приватне биотехнолошке компаније које су их патентирале.
У реду, рећи ћете, неко мора и да заради, али важније је ваљда да човек буде сигуран да у себи не носи неки патогени вирус. Па у томе и јесте читава поента, јер ако нема вируса, нема ни теста, ни зараде. Зато је прво требало измислити вирусе, проширити страх од њих, онда смислити тестове, па терапије, па вакцине , па контролне тестове… И наравно, о свему томе добро едуковати лекаре, тако да сопствени мозак уопште не морају да користе.
Зато постоје лабораторијске анализе, а онда се поступа по медицинским протоколима за одређени тип налаза и на крају само треба испоставити рачун фонду за здравствено осигурање. Плаћају сви грађани.
О чему је овде, заиста реч?
Шта је хепатитис ?
Хепатитис је последица интоксикације јетре. Хепато значи јетра, а итис значи упала. Хепатитис је тако инфламација (запаљење јетре) које настаје када се у јетри нагомилају токсини. Тада организам сам настоји да смањи токсичност јетре, да је очисти и да се она регенерише. Тако се у медицини дуго времена представљао хепатитис. Промена исхране и боља хигијена су биле главна терапија.
Али, када је приватни корпоративни бизнис открио да се на лечењу људи може остварити велика зарада, почела је да се ствара другачија медицинска наука, направљена тако да се свака терапија (касније и дијагностика) морају што више ослањати на куповину медицинских апарата, фармацеутика, биохемијских агенаса и разноразног потрошног материјала (увек стерилног) и инструмената , а што су све, у картеле удружени капиталисти , почели да нуде болницама.
У њих су убачени и добро плаћени и другачије едуковани лекари, који су тако постали њихови главни дилери. Застрашивање болестима постало је све чешће у медијима, па су милиони људи у капиталистичким друштвима постали жртве ове велике трговачке обмане на којој почива савремена конвенционална медицина. Патогени вируси су тако ушли у овај систем обмане као велика „научна“ теорија која практично никада није доказана, али су све болести које су до тада сматране као тровање добиле своје другачије узрочнике назване – вирусима. Уствари све вирусне болести и даље имају очигледне симптоме тровања…
Тако је и хепатитис добио своје узрочнике – три вируса А, Б и Ц по којима се разликују. О томе који је узрочник хепатитиса, лекаре извештава налаз лабораторије, а лабораторија до налаза долази након веома прецизног тестирања узорка крви, по тесту који је направила нека од моћних биотехнолошких компанија.
„…Уколико пажљиво читате литературу, открићете да постоји јак маркер за ову болест (хепатитис), мада не постоји јак медицински доказ за присуство вируса хепатитиса Ц . У ствари не постоји вирус ни за хепатитис А, ни Б, ни Ц, али наука иза удружених вируса је у најбољем случају слаба. Као научник сам зато присиљен да питам како можемо вакцинисати људе против агенса који изазива болест који није у потпуности окарактерисан…“, запитао се на једном јавном иступању др Хауард Б. Уровиц, микробиолог и имунолог из Мичигена.
Стварање страха
„…Створен је страх код људи да је хепатитис Б смртоносан без вакцинације. Стварност је да у 94 посто случајева оболелих се спонтано опораве без икаквог медицинског третмана…“ тврди др. П.В. Р. Баскар Рао из удружења „Пеопле фор Ецономицал анд Еффецтиве Медицаре“ хттп://www.wхале.то/в/пеем.хтмл.
- Моги људи верују да су болести попут хепатитиса А, хепатитиса Б, Аидс-а, вируса западног Нила, полиомијелитиса, птичијег грипа или шпанске грознице инфективног узрочника, да их подстиче неки агенс као што су вируси на пример, иако постоје бројни научни докази да ове болести немају инфективне ко-факторе и да су готово потпуно незаразне, тврди Дејвид Крау, биолог из Калгарија.
Страх од вируса већ неколико деценија тако егзистира највише у лекарској струци. Са таквим страхом где се као једини лек за многе инфективне болести нуди само вакцинација (лека још нема, каже „наука“) развијен је огроман бизнис. Ту спада биотехнолошка индустрија која прави тестове за разне вирусе, индустрија крвних продуката од који се справљају вакцине и наравно фармацеутска индустрија која лечи када се болест, и поред огромне профилаксе са вакцинима, ипак појави. Већина лекара само су жртве заблуде, док је мали број њих веома добро плаћен управо да би преко медија и својих сумњивих научних истраживања одржавао овај страх.
„Ерраре хуманум ест сед диаболицум пресерваре“, или, људски је грешити, али одржавати грешку је ђаволштина, каже Етиенне де Харвен, белгијски патолог. На овом страху налази се постављено и императивно законодавство у неким земљама (као у Србији) – а то је обавезна вакцинација деце. Да би се оно спроводило неопходно је постојање заразних болести. У ствари опадање инфективних болести није последица вакцинације, већ далеко квалитетнијег начина живота. Данас углавном сваки град или село у економски развијеном друштву има чисту пијаћу воду и људи више не спавају у шталама са стоком.
Дакле, када се у економски развијеном друштву, са веома напредном медицином и вакцинацијом као превентивом ипак развију разне сепсе, хепатитиси, и друге болести са очигледним симптомима тровања, логично је закључити да је њихов узрочник неки патогени биогенетски агенс који је створен вештачки од органских токсина и у крвоток је доспео преко неке игле или вакцине, или нека хемијска суптанца попут фармацеутика или пестицида.
Али, овде се свако даље истраживање у том правцу обавезно зауставља и никада се не може доказати да су вакцине и синтетички биоагенси у ствари прави изазивачи болести.
Политичке одлуке изнад науке
Вирус хепатитиса је заправо био одлична подлога да се почетком осамдесетих година измисли један још „гори“ вирус, а то је ХИВ који изазива АИДС. О случају др Хајнриха Кремера у једном свом интервјуу говорио познати немачки вирусолог-дисидент, др Стефан Ланка. Др Кремер је био високо позиционирани лекар и директор Немачке федералне клинике за уживаоце наркотика и истраживао је пуно тога везаног за хепатитис. Пошто је био руководилац тима лекара који је имао задатак да у Немачкој представи нову вакцину против хепатитиса Б, користио ју је прво на својим пацијентима и тако је први практично проверио њену стварну вредност.
Најпре је открио да је америчка вакцина за хепатитис Б била справљена од крвног серума донатора који су били углавном део њујоршке геј популације у периоду од 1978 и 1980. Они су практично продавали своју крв. Када је то сазнао уплашио се за своје пацијенте, јер је прича о откривању АИДС-у 1981. године већ била покренута у медијима.
Зато је престао да их користи и прешао на француске вакцине справљене од донатора из Француске.
Али, 1983. године, немачка влада му је наложила да ове француске вакцине више не користи јер су наводно , како је неко научно то „открио“ биле загађене ХИВ вирусом. Тако му је наложено да користи искључиво америчке вакцине. Иако су вести о случајевима ширења АИДС-а у САД били главна тема, по тврдњи немачке владе вакцине од америчких хомосексуалаца су им биле у реду.
Како закључује Ланка то је урађено зато јер је Немачка након Другог светског рата једноставно постала америчка колонија из које су преузета сва биотехнолошка знања и истраживања, која су пренета у САД, а онда враћана у Немачку на испитивање и тестирање над немачким грађанима. Тако је и др Кремер схватио да је оваква одлука немачке владе била политички мотивисна и донета под притиском неког америчког корпоративног бизниса и да иза ње није стајала никаква научна потврда.
Већ 1984. године, наложено му је да испоручи замрзнуте узорке крви својих пацијената оболелих од хепатитиса у Берлин, у новоосновани центар за АИДС, како би били тестирани на евентуално присуство ХИВ-а. Али, пре него што је то урадио др Крамер је прво сам проверио да ли су ХИВ позитивни и открио је да тај тест на ХИВ уопште ништа не показује, тј. он не може да открије вирус већ само показује да ли у крви постоји већи или мањи број антитела. Што у суштини није значило ништа. Али, овај тест је ипак одређен да се њиме детектује присуство ХИВ-а.
Тако је Кремер коначно схватио да је у питању нечији велики интерес, када му је ипак наложено да се један број пацијената који су наводно били ХИВ позитивни изолује и стави у карантин. Кремер је то одбио, јер је апсолутно био сигуран да код његових пацијената није било инфективне групе. Као искусан лекар он је врло добро знао да сваки пацијент од хроничног хепатитиса, као и сваки коме је убризгана вакцина против хепатитиса Б на ХИВ тесту показује позитиван резултат, тј, има драстично повећан број антитела у крви.
Колико је читава игра била унапред осмишљена говори и податак да је велики број новинара најутицајнијих медија у Немачкој послат код Кремера да чује из прве руке како је и зашто дошло до инфекције ХИВ-ом пацијената оболелих од хепатитиса. Кемер им је детаљно образлагао да никакве инфекције код њега на клиници није било и да је немогуће поменутим тестом то утврдити. И показивао им је резултате својих тестирања итд. И сутрадан су сви новинари бомбастично (највише моћни магазин Шпигл) објавили све супротно од онога што им је говорио!
Једноставно, била је потребна афера, било је потребно да се у Немачкој код наркомана оболелих од хепатитиса појави АИДС, било је потребно проширити страх и панику међу грађанима, а посебно међу наркоманима. И у томе се успело. Смишљена је нова болест- АИДС и измишљен је нови вирус и патентирани су тестови за његово „откривање“.
Уживаоци дроге у одређеној геј популацији патили су и те како о хепатитиса Б и вакцина против хепатитиса Б је у ставри била веома често коришћена код наркомана и давана им. Тако су и настали лажно ХИВ позитивни тестови који су, онда водили „оболеле“ у токсичан третман и касније у смрт. Кремер је сам касније напустио функцију коју је имао, јер није могао да поднесе да буде део ове неетичке играрије у коју су уведени многи лекари који нису добро схватили биохемијске процесе као и они спремни да све раде за новац, па и да људе проглашавају болеснима када они то нису.
Др Ланка је такође упознао и професора Алфреда Хесинга у Швајцарској који је тамо основао систем донирања крви и био један од првих који је почео да узима њене продукте у намери да користи крвну плазму у третирању неких хроничних болести, па и хепатитиса.
„Постало му је јасно шта се догађа код хепатитиса. Ту се није никада радило о вирусу, већ је пре постојала могућност да је дошло до обогаћивања извесних врста протеина у крвним продуктима, који онда проузрокују јаке аутоимуне реакције, али само код људи који су веома склони стресу. Никада код оних који то нису“, тврди др Ланка.
(Да појаснимо још боље- обогатити значи очито да неке пасивне честице у крви добију енергетски импулс. Подсетимо да се по заташканој теорији др Антоана Бешама најситније енергетске честице „протити“ налазе у крви и они се у одређеним енергетско биохемијским околностима покрећу, удружују и формирају разне протеинске форме. Тако је основни принцип стварања свега у крви заснован на плеоморфизму. И „протити“ се јасно виде под сваким обичним микроскопом на тамној позадини. Анализа мртве крви на светлој позадини је бесмсилена јер се ту ове честице не виде).
Када су неки научници научили да неке ситне протеинске форме ваде из крви и да их разблаже, није више било проблема са хепатитисом… Дакле не постоји ништа што се може назвати инфективним хепатитисом. И то је био циљ Алфреда Хесинга.
Како у ствари функционише тест?
Лаички речено то може да буде овако: једноставно се патентира одређени лабораторијски протокол са одређеном супстанцом у тачно одређеној количини којом с е делује на узорак крви који се тестира па се тај узорак центрифугира, разблажује, „бућка“, нешто му се дода или одузме, онда се опет центрифугира на одређеној температури и све док на крају не добијете под микроскопом протите груписане у форму која је дефинисана као вирус хепатитиса А или вирус Б или Ц или вирус било које болести која вам одговара да се појави. Комбиновање протита је практично неограничено и зависи од електробиохемијских околности. У епрувети се може направити свашта!
Тестови попут Монтањеровог, Симон Вејн-Хобсенов, тестови Робина Вајса, Роберта Дјалоа… За славу и новац неки ловци на вирусе , како их поспрдно зову, чак су се и судили како би доказали ко је шта патентирао у којој компанији и који је први „открио“ неки вирус. Неки су за то добили и Нобелову награду.
У САД можете купити тестове за кућну употребу за многе болести. Они су базирани на једноставној и брзој хемијској реакцији која показује бројност антитела.
„Вирусоманија је друштвено психолошко обољење веома високо развијеног друштва, где се едукација сматра великим достигнућем док се у њену истинитост, па чак ни логику и често несклад са природним процесима- уоште не примећује или једноставно игнорише. Да би се лечило то лудило, оно тражи најпре освајање и зауздавање страха“, сматра др Петер Десберг, професор молекуларне и ћелијске биологије на Берклију.
Парадокс теорије антитела
Колико су лекарски мозгови заробљени и не просуђују логички најбоље потврђују бројни тестови који су базирани на теорији о антителима. Подсетимо да се ова антитела односно имуноглобулини формирају у крви у мањој или већој мери управо зато да би се изборила са протеинским творевинама које се у њој нађу, а по природи ту не би требало да буду јер угрожавају црвена крвна зрнца настојећи да из њих узму одређене храњиве састојке.
Тако су по теорији ова антитела део имуног одговора на присуство неког антигена. Дакле, формирање антитела у крви није знак болести, већ знак здравог имуног одговора. Теоријски је неко претпоставио да би се убацивањем у крв умртвљених био агената, подстакао унапред имуни одговор, па би организам био имун на вирусе који би га напали. И тако се правда профилактичко деловање вакцинама.
Али, када је стигла болест названа АИДС са њом су дошли и специфични тестови на ХИВ који мере управо то колико има антитела. Пошто их у здравом организму век има , мање или више, неко је дошао на идеју да уколико их има далеко више, много више него што је то уобичајено код здравих људи- то прогласи за ХИВ позитивно стање.
Тако огроман број антитела који се може открити у крви управо је резултат многих стања у којима се нађе организам који је примио неку вакцину, након залоупотребе неких лекова или дроге, након прележане маларије, приликом упале јетре и у свакој трудноћи. Практично свака трудница је са овим тестом ХИВ позитивна. Дакле, потреба да се има вирус који изазива АИДС читаву теорију о антиелима је обесмислила, Али, лекари и даље користе ове безвредне, али скупе тестове иако се многи научници слажу да ни један од ХИВ тестова на антитела Елиса или Wестерн Блот никада није био ваљано потврђен. У ствари потребно је застрашивати и обмањивати људе јер је то биотехнолошким компанијама које ове тестове производе у интересу. Зашто је важно постојање организација попут Јазаса за тобожњу превенцију од АИДС-а.
Поред Јазаса, направљено је и удружење Хронос које људима у Србији треба да сугерише да многи болују од хепатитиса (чак 500 000 кажу они), али да већина то не зна (!). Циљ је, наравно, да се код људи подстакне страх, да се наведу на тестирање и да се оправда обавезна вакцинација беба против хепатитиса Б – што је чист злочин. Само се распитајте ко их финансира и биће вам јасно.
Тестирање доноси новац
Компанија Цхирон је подружница Новартиса и бави се индустријском биотехнологијом . То је транснационална корпорација са седиштем у Калифорнији и са испоставама у чак 18 земаља света. Углавном се бави производњом биофармацеутика, вакцина и тестирањем крви. Део компаније је купио и немачки Баyер. Имали су и неколико судских спорова око патената на тестирање крви. Према подацима из 2005. године, имали су годишњу зараду од скоро две милијарде америчких долара!
Цхиронов сет за тестирање на вирус хепатитиса Ц зарађивао је још 1996. године око 60 милиона долара годишње само у САД. Сва та тестирања су направљена за вирус који никада није био изолован. Као што ни један вирус никада није изолован. Цхирон је дао и донацију од око 2 милиона УСД одељењу Молекуларне и ћелијске биологије на универзитету Беркли који им остварује око сто хиљада долара годишње у сарадњи, тврди др Петер Десберг.
„Цхирон није провео пет година стварајући сопствени вирус низашта. Пошто су патентирали тест за вирус … први следећи корак је био научни извештај који је урадио Дан Кошланд јуниор, професор молекуларне и ћелијске биологије на универзитету Беркли. Извршни директор Цхирион-а, Едвард Пенет, има исту позицију професора на Берклију. Амерички Национални институт за здравље подржава овај вирусни естаблишмент и својим кредибилитетом је убрзо дао пуну подршку њиховом тесту на вирус хепатитиса Ц“, тврди др Десберг.
Хепатитис од ДДТ-ија
У Северној Африци је постојала 1950-тих екстремно висока инциденца обољења јетре, која су сва без разлике названа „инфективни хепатитис“. И подразумевало се да и је узрочник неки од три соја вируса. Није било начина да се тврди да је оваква дијагноза апсолутно тачна, осим да се верује да је због великог броја оболелих свакако у питању преносива зараза. Опчињеност вирусима и убеђење да се баш они крију иза епидемије, свако другачије оштећење јетре би лекари зато лако превидели.
Али, др Ф.М. Потенџер млађи, пронашао је да је огроман број ових оштећења јетре проузрокован масовним запрашивањем становништва ДДТ-ијем 1950 -те. О томе се детаљно извештава и у једном стручном извештају о последицама на здравља због употребе ДДТ-ија и других нових инсектицида Мортона. С. Бискинда (Статемент Он Цлиницал Интоxицатион Фром ДДТ Анд Отхер Неw Инсецтицидес).
И данас су највећи изазивачи хепатитиса у ствари пестициди који се масовно користе и у Србији. А разлог за њихово коришћење је да би род воћа и поврћа, на пример, остао свеж више дана док траје транспорт од места узгајања до тржишта. Посебно је ово важно када су у питању тропске воћке које се дуго транспортују.
На оваквој дужој ускладиштености робе највише зарађују огромни транснационални трговински картели који имају своје добављаче и трговинске ланце широм света. Малим пољопривредним произвођачима, који робу одмах износе на тезгу, ови пестициди нису ни потребни.
Велике фармацеутске преваре, или, од чега живи биохемијска и биотехнолошка индустрија
0 comments:
Post a Comment