Расту сепаратистичке тежње у Шпанији

Каталонија није једини регион који жели да стекне независност (Фото: Ројтерс)

Барселона  – Почетком новембра Каталонија је представила у Бриселу план стицања независности од Шпаније и уласка у ЕУ. 25. новембра каталонци ће учествовати у регионалним законодавним изборима, на којима ће највероватније победити локални сепаратисти. Захтевајући суверенитет над аутономијом, они, по мишљењу експерата, самим тим јачају кризу идеје европске интеграције.

После победе на регионалним изборима сепаратисти желе да иницијрају регионални референдум о одвајању. Председник владе шпанске провицније Артур Мас, иступајући пред европским чиновницима, изјавио је да Каталонија није једини регион (обратите пажњу на реч регион, то је управо нова кованица са којом се „играју“ војвођански сепаратисти) који жели да стекне независност. По његовим мишљењу, у последње време шансе за одвајање Каталоније од Шпаније, Фландрије од Белгије, Шкотске од Уједињеног Краљевства, нагло су се увећале. При томе Каталонија жели да остане у ЕУ.

Ипак Брисел је мало охладио жар каталонаца. У случају одвајања од Шпаније и предавања пријаве за чланство у ЕУ они ће морати да стану на крај реда са другима који желе да ступе у Унију и да прођу све за то предвиђене процедуре. Међутим, каталонце подстиче економски интерес, сматра руководилац Центра за економска истраживања Института за глобализацију и социјалне покрете Василиј Колташов.

„Пошто ЕУ све више намеће земљама политику строге штедње, становништву низа региона чини се реалним да избегне овај непопуларни тежак курс (који се посебно активно спроводи данас у Шпанији, Грчкој и Португалији) једнсотавно изашавши из састава ових земаља. Тако да се појављује потреба отцепљења. У томе је основа савременог европског сепаратизма. Отуда и жеља већег дела становништва Каталоније да иступи из састава Шпаније. Надам се да ће се рефенредум завршти позитивним резултатом. То ће бити врло важан догађај за тржишта. И то ће бити симбол кризе читаве финансијско-економске политике ЕУ. Али истовремено велике бојазни имам на рачун тога да референдум неће успети. Зато што ће људи имати озбиљне страхове да не постане још горе.“

У идеји независности богате Каталоније у односу на остатак Шпаније види се извесна морална двосмисленост: То је као да се бацају своји сирмашни рођаци на милост и немилост судбине, зато што „ако смо ми браћа, нису нам кесе сестре“. Али како се каже, спас утопљеника је дело руку самих утопљеника. И католонци имају право да траже према себи посебан однос. Јер у извесном смислу су општешпански спонзори. Поново дајемо реч Василију Колташову:

„Ако се Каталонија одвоји од Шпаније, прво што ће добити је ослобађање од оног притиска који се врши на читаву шпанску економију. Истовремено Каталонија добија могућност да напусти евро, да емитује сопствену валуту како би некако покривала своје буџетске проблеме. Између осталог, да постепено девалвира дуг Каталоније, који ће вероватно остати на њој после могућег одвајања ове територије од Шпаније. Истовремено економска ситуација у Каталонији вероватно ће бити боља, него у преосталој Шпанији. Једноставно зато што ће моћи да се не спроводи политика строге штедње, која се оправдава огромним националним дугом.“

Без сумње, Мадрид ће учинити све да се овако частољубиви планови Каталонаца не остваре. Јер у противном чекају га не само губици репутације, већ и финансија. И у томе ће Шпанију највероватније подржати ЕУ, мада скоро нико од савремених европских сепаратиста се не залаже против интеграције. Ипак управо сепаратистичка расположења у контексту економске кризе могу коначно да торпедују јединствену Европу, оставивши на површини њене комадиће у виду феудалних кнежевина и краљевства, разбацаних по средњовековним границама.

Расту сепаратистичке тежње у Шпанији