Да су сви на све огуглали најбоље сведочи један необични лапсус током недавне посете двојца са НАТО као кормиларом који нам је већ дефинитивно отео Косово, а вуновлачари са нашим политичарима се дижу медијске бенгалске ватре око питања Европе само да се не би уочиле одмакле припреме да се то исто одради у Санџаку и Војводини.
Да ли због лошег познавања српског језика, или због унапред договореног саркастичног изругивања, тек тумач Хилари Клинтон, на оној „историјској“ конференцији за штампу, рече и не трепну:
„Србија не мора препознати или признати (recognize) независност Косова„. Али додаде , мора сарађивати са Косовом као сувереном државом, чије се границе не могу мењати. Kontradiktio ad adjekta, али не смета. Не бар у овој несретној држави изложеној јавној порузи и черупању, како достојанства, тако и територија.
А границе и статус отетог не могу доћи у питање, поред осталог и зато, био је прецизнији у преношењу изјаву газдарице у Приштини „јер је Косово више од политичког питања, то је породични пројект брачног пара Клинтон. Дакле, то је та реалност коју треба прихватити, и која кореспондира једино са временом Цезара и Клеопатре.Као и са ером робовласништва.
Уочи ове бруке невиђене, чије ће консеквенце Срби тек „препознати“, када отворе , (хтели или не ) очи „на путу за ЕУ“, препознајући, али касно, амбис испод својих ногу, цела подрепашка политичка и аналитичка елита упињала се из командних центара за пропаганду ТВ и штампе да народу преломи мозак (.Не помаже у Блицу најављују отпуштање 15о Еуро новинара, јер мисија њихова је обављена.) .
Несумњиво да предњачи на послу исправљања вијуга српских као најпоз(и)ванији високо рангирани бивши интимус, Тадића. Гле, ништа мање „паметан“ и „ обавештен„ и у ери Николића. Па бивши амбасадор у Немачкој, живахнији него икад, мада је његова партија , изузев, њеног вође клинички мртва.
Елем,они су жустро, даноноћно такорећ, припремали јавност на „реалност“ овог века чија је судбина у одлукама , како видимо, брачних парова , и сексуално „ посебних „ елита новог поретка. Све су то ликови „нове реалности“ сатанистичког педигреа .То је, бомбардују нас дананоћно из владе, коју нисмо бирали, ( не бар овакву ) из медија које нико не контролише у самој Србији, (већ слободни да раде против ње), она и једина и реалност на коју се морамо навикнути у „препознавању“ своје будућности. .
Дакле, то та је окосница велом тајне обавијене платформе за Косово о којој су мртви озбиљни у подједнако равноправним фотељама, у визуелном рангу изједначени) разговарали на РТС први до Тијанића и председник Србије. У до мучнине злорабљеној а заправо немуштој теми наше европске будућности и ескиваже фактичког признања Косова .
Да се наслутити из агенде коју је подастро председник , да је главна брига како доћи у скупштини са платформом до концензуса о судбини преговора, што је по свему судећи ипак бити лакши посао од својевременог набијање танушне већине око усвајања резолуције о Сребреници. Мада је већ сада јасно да ће срспки народ и држава у том плану из актовки наших гошћи испасти подједнако, ако не и још више грбав него у приписаном геноциду у Босни.
Има нечег ирационалног у очекивању наших „демократских“ клонова са политичке сцене, да ће народ пасти на нове приче које једноставно једна другу логички искључују. Прву од успешних 1оо дана власти, а другу, ако је је веровати штампи (Информер ) да смо усред пузећег државног удара чији су актери по писању медија међусобно сукобљени полицајци и безбедњаци.
Велике и тешке речи и оптужбе одавно су у Србији изгубиле и тежину и ефекат, а можда то и јесте врхунски домет лоботомије која се уз помоћ ових и оваквих углавном споља диригованих медија али ништа мање и политичара, спроводи без обзира да ли смо у ери Милошевића, Ђинђића, Коштунице, Тадића или сада јахача „прогресивне„ апокалипсе.
Да се нешто кува и спрема сведочи и дизање температуре око пруслушкувања председника и министра одбране и присвајања листинга прислушаних, због чега су обећане и промене закона и полицијског врха.
А да ли се иза брда ваља питање хоће ли Србија у даљу будућност са домаћим тајкунима( који су досада уживали статус белих медведа ) а сада на мети или страним , то нека ипак начну у парламенту . Ако имају осећај одговорности према онима који су их изабрали не само да јефтино ручају у скупштинском ресторану.
Путин је то решио једноставно. Окупио је тајкуне узео им дебеле паре које је ставио у буџет и увео их у систем пореза, а оне који су одбили послао иза решетака. Ко ће то урадити овде. и да ли је то уопште циљ. Или у име у име протеривања домаћих лопова довести оне још много горе , из такозване међународне заједнице. Као што су дошле и стране банке , наместо домаћих ликвидираних на сумњив начин.
Коме ће потом отићи сва непокретности и ресурси купљени својверемено оним милијардама са Кипра, Хоћемо ли бити гости и парије на сопственој територији а има и никла и ораница драгоцених и веку најављене глади. Има још много тога што се може огребати са дна шерпе сербске.
Методом медијске халабуке и све се притвара а отеже суђење обзнањује будуће мете, али касни са доказима. . Карактеристично је да су на ревизији случаја Татон залупљена врата истини.
Или ће се јавност уплашити или преломи (што је вероватније) отворен терен за преокрет планиран још у Истамбулској декларацији Тадића и Јеремића, према америчком плану усаглашеним са Немачком можда и осталим битним факторима да нови Берлински конгрес врати Балкан у време пре Берлина.Ако вам досади и кад вам коначно досади ход на бескрајној траци ка ЕУ, онда НАТО Румелија до Београда , а Војводина Мителеуропска, или боље речено, немачка регија.
У „ незграним иступима“ председника Николића, како их виде поједини аналитичари има материјала и за спекулације о некакавој платформи која скривеним стазама иде низ длаку плановима Британије и САД које довлаче ислам на врата Европе .А предсобље је Балкан где се гомилају Вехабије.Као и наручене провокације транспарентни који подржавају „рад жуте куће„.
Тако се отвара простор за некакву конфедерацију без Словеније и Хрватске коју је одавно, још у Њујорку 1997, у присуству водећих представника и владајућих и опозицоних странака, а под покровитељством Мадлен Олбрајт
, у име „независног„ Косова Адем Демаћи будућност назвао „Балканија“
Најгрлатији у интренационализацији питања Косова су тада били представници ГСС и СПО а госпођа која је недавно имала у Чехословачкој проблема са својом књигом како је усрећила Балкан , рекла је у Ранбујеу, далековидо. „ Ко каже да Срби морају имати државу“.
У светлу тога што ће ове наговештаје државни аналитички кербери данас прогласити теоријом зевере, а све су се редом већ показале , одавда до Либије, као пракса империје, треба разумети у нагло отопљавање са Македонијом, а зачикивање Грчке, те ускоро ново братимљење са Црном Гором. Све су то (зго)готовљени залогаји будуће велике Албаније ( Балканије) , која ће територијом и бројем становника доминирати конфедерацијом
Све у свему сликом и приликом ретуширане Југославије ( за којом овде многи лелечу) у којој ће Срби, разбијени и преварени до непрепознатљивости полако бити препуштани асимилаторском фактору ислама. Наравно да вам то неће рећи било ко од проданих бирократа из Брисела који су суштински под командом НАТО-а, не под контролом парламентараца у Стразбуру.
Приметно је у овом завршном сабијању Срба на плочи у угао недостатак заштитничких јаких фигура из Москве, па и уобичајено учешће Берлина, осим као кибицера.Који можда дошаптава своје потезе и жеље.
Рано је тврдити да ли је овај простор већ дефинитивно препуштен као интересна сфера или размењен за неке „бенефиције“ у стилу „ ближа је украинска или грузијска кошуља од балканског капута“ али не треба заборавити да се шушка без обзира на отварање рафинерије у Војводини „о захтеву САД да се одустане од „Јужног тока“ , или макар прихвати реалност паралелног САД пројекта „Набуко“.
Е сада да ли смо ми добили владу која може и жели да „препозна“ шта се иза брда ваља , или њени чланови брину само о својим интересима, партијским, али пре свега личним, то остаје на читаоцу да сам закључи. Или макар покуша да препозна.
Салдо подрепешког и некритичког менталног склопа из ере титоизма онемогућава не само преживеле савременике те ере „ благостања„ веч и потомке њихове, васпитавање на фалсификованој историји и корумпираном мишљењу, да данас, у веку где ће нестати многи недорасли, а поготову мали народи, да јасно спознају своје истинске путеве преживљавања.
А на њима увек чека борба, а не предаја и продаја.То је председник доста несретно фомулисао да „Србија нема чега да се стиди из своје прошлости“. Дакако, има чиме да се и то веома поноси, али не и тиме у чије је руке у 20 и почетком овог века предала плодове своје борбе ( и жртве васколике ). Да опстане као народ, држава и вера прадедова.
Мучно „препознавање„ будућности
0 comments:
Post a Comment