"Дански експеримент": Биљна исхрана сачувала цео народ од глади и дегенеративних болести

Микел Хинхеде (Фото: Србел)

„Дански екперимент“ спроведен 1917-1918. године у коме је учествовало 3 милиона људи, је показао да исхрана на биљним намирницама може да сачува цео један народ од глади и да истовремено допринесе смањењу стопе дегенеративних болести.

Овај „експеримент“ није припремио тим научника, већ је произашао из залагања једног угледног лекара, да свој народ сачува од масовне глади у условима поморске блокаде. Пошто је око 3 милиона Данаца било обухваћено специфичним мерама за спашавање од глади, може се рећи да је читав народ учествовао у изнуђеном експерименту, који је много пре Великог кинеског истраживања доказао да исхрана заснована на биљним намирницама може да сачува од глади и унапреди здравствео стање и појединаца и читавог народа.

Доктор Микел Хинхеде (Mikkel Hindhede, 13.02.1862–17.12.1945. г.), у своје време угледни дански лекар и нутрициониста, је још 1920. године у недељнику Америчке медицинске асоцијације (The Journal of the American Medical Association – ЈАМА) објавио чланак о „Данском екперименту“ и његовим резултатима.

Истраживања о протеинском минимуму

Посебан предмет интересовања и проучавања доктора Хинхедеа, још од 1885. године када је почео да се бави лекарском праксом, био је благотворан утицај хране сиромашне беланчевинама (претежно вегетаријанске) на здравље човека. У почетку су ови експерименти били скромног обима, али како је истраживање одмицало Хинхеде је постао убеђен, на основу чврстих научних доказа, да вегетаријанска исхрана представља најбољи вид исхране за човека. Од 1910. до 1932. године, Хинхеде био је начелник Данске националне лабораторије за проучавање исхране. Чувен је по томе што је експерименталним путем доказао да протеински минимум, под којим се подразумева најмањи дневни унос беланчевина који је неопходно за нормално функционисање организма, не представља 100 грама, већ да је упола мањи. Такође, тврдио је да масноће, иако представљају драгоцен чинилац исхране, треба конзумирати врло штедљиво. Резултате истраживања и идеје доктора Хинхедеја у почетку нису наишле на благонаклон пријем ни у научним круговима ни код јавности, јер је тада било уврежено мишљење, које је у великој мери и данас присутно, да протеини представљају најважнији елемент исхране и да су ненадмашни када је у питању очување човековог здравља. Данска, као и већина тадашњих развијених земаља, је постала роб “мита о беланчевинама“.  Међутим, ситуација се убрзо променила.

Нужда мења схватања о исхрани

У августу 1914. године је почео Први светски рат. Британска краљевска морнарица је одмах спровела поморску блокаду Немачке, да би спречила дотурање ратних сировина и хране из немачких колонија и земаља са којима је немачка влада склопила поморске трговинске уговоре. Као последица ове акције, глад се попут куге ширила средњоевропским земљама, а у значајној мери је захватила и остале земље Старог континента, посебно оне у Западној Европи. Последице блокаде је трпела и Данска, ако формално неутрална у рату.

Данска је поседовала већи број домаћих животиња по становнику од Немачке, док је истовремено располагала са упола мање залиха ражи и кромпира по становнику, због чега је морала да увози више од половине укупне количине житарица намењених производњи брашна за људску исхрану и значајну количину кукуруза за исхрану стоке. Три године након почетка блокаде, Данска влада је увидела да је оваква пракса у постојећим околностима неодржива. Због тога је марту 1917. године у Данској отпочела примена мера за рестрикцију хране, које је до октобра месеца била изузетно пооштрене. Челници владе су, како сведочи доктор Хинхеде, променили ставове када је у питању исхрана. Влада Краљевине Данске је тада именовала Хинхедеа за специјалног саветника за исхрану. Она га је задужила да осмисли план исхране који ће сачувати дански народ од глади у условима оскудице, наметнуте поморком блокадом.

Хинхедеов план преживљавања

Три темеља на којима почива Хинхедеов план који је за циљ имао да Данце заштити од глади су:

1. На протеински минимум не обраћати велику пажњу: овај минимум код човека је толико мали да је немогуће не задовољити га.

2. Масноће се сматрају вредним додатком исхрани, али њихово присуство у њој није неопходно;

3. Мекиње се сматрају врло драгоценом намирницом, коју је људски организам у стању да лако свари.

Хинхеде је саветовао да се број крава смањи на трећину и да Данци сав кромпир и јечам намењен подмиривању свиња искористе за сопствену исхрану. Сматрао је да би свиње требало распродати у оној мери у којој је то могуће, а остатак ће угинути од глади. Већина тих свиња је заиста угинула од глади. Како сведочи Хинхеде, понека свиња је ипак завршила на трпези данског сељака, док становништво које се налазило у градовима и варошицама углавном није ни окусило свињско месо за време трајања блокаде. Он каже да је говеђе месо било изузетно скупо, и да су само најимућније породице, а таквих је у Данској било мало, могле себи да приуште ову намирницу. Такође, он је успео у намери да се сав кромпир и житарице намењене дестилеријама које су производиле вињак искористи за људску исхрану, док је осигурао да се пола од укупне количине житарица намењених пиварама нађе на трпези Данаца у виду интегралног хлеба и каше.

Док се у већини европских земаља, попут Немачке, Холандије и Норвешке, водила расправа око тога колику количину житарица треба претворити у бело брашно, Данска је по савету доктора Хинхедеа целокупну количину ражи којом је располагала претворила у интегрално брашно, самлевши читаво зрно. Он је такође саветовао да Данска искористи све пшеничне мекиње као додатак интегралном брашну од ражи, јер је на тај начин становнштво могло да испече изузетно хранљив хлеб. Хинхеде је препоручио да се на трпези Данаца свакодневно нађе јечмена каша. Једна четрвтина јечма, којом је располагала Данска, претворена је у брашно и такође искоришћена као додатак интегралном хлебу од ражи са пшеничним мекињама. У току последње две године Великог рата, Данци су, поред интегралног ражаног хлеба са пшеничним мекињама и овсене каше, углавном конзумирали поврће, нарочито кромпир и зелено лиснато поврће, међу којем се нарочито издвајао купус јер је био најдоступнија намирница ове врсте у Данкој за време трајања блокаде. Такође, врло штедљиво су конзумирали млеко и понекад маслац.

Блокада спасила Данце дегенеративних болести

Доктор Хинхеде каже да је рестрикција хране представљала посебно интересантан проблем за њега. Сада је његов експеримент са храном богатом угљеним хидратима и сиромашном беланчевинама попримио необичне размере, јер је у њему силом прилика суделовало 3 милиона људи, готово целокупно становништво Краљевине Данске. Хинхеде је поставио следећа питања везана за овај несвакидашни експеримент: Какав је био његов исход? Какав је утицај имао на здравље људи? Колика је била стопа смртности? Хинхеде је као одговор на ова питања дао табелу у којој је приказан број смртних случајева на сваких 10.000 становника Копенхагена мушког пола, узраста од 25 до 65 година, у периоду од 1. октобра 1917. до 1. октобра 1918. године.

Број смртних случајева на сваких 10.000 становника Копенхагена мушког пола, узраста од 25 до 65 година, у периоду од 1.10.1917. до 1.10.1918. године
Година	1900	1901	1902	1903	1904	1905	1906	1907	1908	1909
1	152	151	131	142	137	148	144	145	152	142
2	46	41	30	34	36	41	33	31	35	31
3	106	110	109	108	101	107	111	114	117	111
4	97	101	100	99	93	98	102	105	107	102
Година	1910	1911	1912	1913	1914	1915	1916	1917	1918
1	135	148	138	130	133	134	145	123	93
2	26	32	30	28	27	26	35	33	27
3	109	116	108	102	106	106	110	90	72
4	100	106	99	94	97	97	101	83	66
Легенда:1 – све болести2 – заразне болести и туберкулоза 3 – остале болести 4 – стопа смртности

Из табеле се може уочити да је број смртних случајева изазваних заразним болестима и туберкулозом опао, због побољшаних хигијенских услова живота, али се стопа смртних случајева изазваних дегенеративним болестима, на чију појаву утиче исхрана, готово није мењала још од 1900. године. Просечна вредност стопе смртности од 1900. до 1916. године је износила 100 смртних случајева на сваких 10.000 становника Копенхагена мушког пола, док се није отпочело са рестрикцијом хране, да би током 1918. године, када су мере везане за рестрикцију хране биле изузетно оштре, просечна стопа морталитета пала на 66 смртних случајева, што представља смањење од чак 34%.

Стопа морталитета у Данској је од октобра 1917. до октобра 1918. године износила 10,4 смртна случаја на сваких хиљаду становника. Пре овог периода она никада није била нижа од 12,5 смртних случајева на сваких хиљаду становника. Разлика у стопи морталитета од 2,1 смртног случаја на сваких хиљаду становника у оквиру популације која броји 3.000.000 особа значи да је сачувано 6.300 живота.

Закључци „Данског експеримента“

На основу информација садржаних у табели, доктор Хинхеде  је истакао да је јасно да главни узрок смрти лежи у конзумирању нездравих намирница и употреби алкохола. Он је као кључни узрок за настанак већине болести, од којих пате становници развијених земаља, изначио прехрањеност. Прехрањеност подразумева 1) унос хранљивих материја у количини која је већа од оне неопходне за за његово нормално функционисање услед чега се оне претварају у отпадне материје, које додатно оптерећују организам, или у штетне материје, које га трују; 2) повећан унос намирница чији садржај штетних материја надмашује хранљиве састојке којима располажу). Овај проблем пре свега настаје као последица конзумирања јела спремљених од меса, која појединца маме у клопку својим укусом.

На основу резултата овог великог „Данског експеримента“, Хинхеде је закључио да тешка храна, коју сачињавају месо, јаја и бели хлеб (који је у то време био скупљи и сматран је префињенијим од интегралног хлеба, због боје и мекоће брашна од којег је израђиван, и здравијим од њега, јер је владала предрасуда да опну житарице или мекињу човеков организам тешко вари), коју свакодневно конзумирало становништво добростојећих земаља, не само да није у стању да исхрани људски организам већ има погубно дејство по његово здравље.

Хинхеде је био заговорник лакто-вегетаријанизма, веровао је да је штедљиво конзумирање млека благотворно за човеково здравље, јер садржи поједине хранљиве материје у којима поврће оскудева. Данас је познато да правилна комбинација биљних намирница садржи све хранљиве састојке (пре свега калцијум и протеине) којима располаже млеко Такође, узгој крава и производња млека се у време када је Хинхеде написао овај чланак битно разликовала од система “индустријског сточарства“ који је данас заступљен у свету (готово читав живот стока проводи у скученом и затвореном простору, често огрезла у сопствени измет и мокраћу; у храну јој додају антибиотике, антидепресиве и хормоне раста).

Хинхеде је био сигуран да су Немачка и друге средњоевропске земље могле да избегну глад или да у значајној мери ублаже њене последице да се њихово становништво одрекло претежно месног начина исхране. Он је у свом чланку из 1920. године приметио да је и поред искуства са глађу у тадашњој послератној Немачкој “мит о беланчевинама“ био и те како присутан, јер проповедници овог мита наставили да га заступају са несмањеном жестином. Насупрот њима, Хинхеде је истицао да је „неопходно да народ најпре на располагању има хлеба, кромпира и поврћа, а потом и нешто млека“, а да је месо намирница која им је најмање неопходна, тако да Данци неису имали разлога да жале што су током рата усвојили овакав начин исхране.

Доктор Хинхеде је на крају послао поруку, која данас важи, као што је важила за његове савременике: „Уколико су људи приморани да чекају да се прво намири стока и свиње како би им трпеза обиловала месом, они ће умрети пре него што буду уопште имали прилику да за ту трпезу седну.“

"Дански експеримент": Биљна исхрана сачувала цео народ од глади и дегенеративних болести