(Фото: РТВ)
Вишедневни страсни двобој између загребачких дневних новина – у којима су са једне стране пљуштале оптужбе о повезаности конкурената са загребачким градоначелником Миланом Бандићем, а са друге стране о криминалним радњама медијских противника – прекинут је нагло, најновијим догађајима који су потресли хрватску јавност. У други план је, такође, пао и сукоб између првог потпредседника хрватске владе Ратомира Чачића и тајкуна Ивице Тодорића, сукоб за кога неформална јавност нагађа да је настао можда због утицаја на превирања у одскора опозиционом ХДЗ-у, а можда и због будућих истрага по питању спорних приватизација, које од Хрватске тражи Русија. Сви ови и многи други дуели на хрватској политичкој и медијској сцени пали су у сенку због најновије одлуке Хашког трибунала, којом је од свих оптужби ослобођен Војислав Шешељ.
Веће Хашког трибунала, којим је председавао италијански судија Фаусто Покар, одбацило је све наводе оптужнице, по којима је Шешељ требало да буде осуђен на затворску казну због учествовања у пропагандним, вокалним и ораторским борбама при распаду Југославије током деведесетих година прошлог века. За ову одлуку гласала су тројица судија, док су против ње били судије Теодор Мерон и Мехмет Гинеј. Ову одлуку, чије је доношење живо преношено на београдском Тргу Републике, поздравио је известан број пролазника, који су тиме подржали Шешеља у борби коју води у Хашком трибуналу, током 9 година притвора, а од чега су прве 4 године протекле без икаквог судског процеса. Међу окупљенима на београдском тргу у највећем броју били су присутни припадници Српске радикалне странке, уз много малобројније присуство некадашњих припадника ове партије. На скупу су се читали таблоиди и узвикивали наслови који описују животе српских старлета.
Ове за хрватску јавност шокантне сцене српске еуфорије део су укупних активности које су у Београду организоване поводом ослобађања Шешеља и његовог повратка у Србију. Одмах по ризичном слетању релативно исправног авиона кога је српска влада послала по Шешеља у Хаг (авион су водом превентивно поливали ватрогасци на аеродромској писти), доскорашњег хашког осуђеника је примио српски председник Томислав Николић, који је у кратком говору изразио своје велико лично задовољство овим ослобађањем. „Како брзо иде време!“ – истакао је Николић, а одмах потом се обратио и Шешељу – „Као да је јуче било кад смо били заједно!“ Премијер српске владе такође је, на ванредној конференцији за штампу, подржао и поздравио ослобађање Шешеља, а ову пресуду трибунала похвалиле су листом све српске партије, како оне у власти, тако и оне опозицији. На крају дана Шешељу је приређен званични дочек испред Народне скупштине.
За разлику од славља у Србији, у Хрватској су уследиле многобројне бурне реакције на ову одлуку, како у јавности генерално, тако и међу истакнутим представницима хрватске политичке сцене. Председник хрватског националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом изјавио је да је огорчен очигледно политички мотивисаном пресудом и да не гаји наду да ће трибунал бити другачије мотивисан и када буде доносио нове пресуде. Осуди ослобађајуће пресуде за Шешеља придружиле су се све политичке партије у Хрватској, као и удружења избеглица из Србије, а посебно изненађење представља и чињеница да се негативним коментарима придружило и неколико хрватских невладиних организација, које су хрватској јавности до сада биле познате углавном по захтевима за суочавање са злочинима хрватских војних и паравојних јединица у ратовима деведесетих. Бивши хрватски министар спољних послова Гордан Јандроковић огласио се чак и на „Твитеру“, негативно оценивши рад Хашког трибунала.
Јавност у Хрватској посебно је иритирана поздрављањем спорне пресуде од стране званичника руског парламента. Русија је за хрватску јавност традиционални и моћни српски савезник, уз чију је помоћ Србија успешно изборила независност и победила у рату током распада Југославије, а та помоћ је била посебно важна у тренуцима када су пензионисани руски генерали и бројни руски војни саветници учествовали у успешним акцијама српских оружаних снага. Ова последња подршка коју Србија добија од Русије – а поводом Шешељевог ослобођења – хрватским властима још више отежава позицију уочи наставка дијалога о траси руског гасовода кроз Хрватску, кога Руси условљавају наставком техничких преговора званичника Загреба и Книна, а посебно онима о интегрисаној контроли административних прелаза.
Огорчена Шешељевим ослобађањем, хрватска влада донела је одлуку да сарадњу са Хашким трибуналом редукује на искључиво технички ниво, што загребачки аналитичари оцењују да више није ни битно, јер је бројна већина хрватских генерала и политичара већ осуђена у Хагу по разним основама – од ратних злочина, преко деловања у заједничком злочиначком подухвату, па до учествовања у геноциду. Међу хрватским грађанима је, за само неколико сати по хашкој одлуци, почео да кружи виц да ће ланац српских самопослуга у Хрватској дати посебан попуст купцима, а у данима који предстоје после Шешељевог ослобађања.
Традиционално опрезни и уздржани хрватски савезник, Европска унија, још увек се не изјашњава о ослобађајућој пресуди за Шешеља.
Може ли неко ово да замисли
0 comments:
Post a Comment