Грчка тоне у хаос и распад

(Фото: Новости)

Атина – Јалове су биле муке Грка и њихових посланика који су изгласали ригорозни буџет за следећу годину. Европљани, тренутно, не намеравају да испуне дато обећање и одобре следећу траншу помоћи од 31,5 милијарди евра, блокирану још од јуна, неопходну да би Атина отплатила пристижуће дугове.

Еврогрупа ће нови, ванредни састанак, на грчку тему, одржати 20. новембра, а земља ће до тада морати сама да се сналази, изложена неумољивој логици тржишта капитала. Атина је већ посегнула за новим задужењима, да би премостила празнину насталу размимоилажењем у троуглу ЕУ-ММФ-ЕЦБ.

Иза оптимистичких изјава да је „договор близу“, стоји сурова реалност да ће, чак и ако следеће недеље буде договора, бити потребна сагласност националних парламената да новац крене пут Атине.

Иза више или мање умивених политичких изјава крије се суштински проблем „подношљиве одрживости грчког дуга“. Срж је у следећем: кредитори, укључујући и европске престонице, постављају питање да ли и под којим условима даље треба улагати у предузеће којем прети стечај. Више ни штедња Грка, без преседана, није довољан залог. То је, на неки начин, и признавање, изокола, пораза политике коју Брисел води према Атини још од 2010.

Да би смирио страсти, председник Еврогрупе Жан Клод Јункер је поручио да не треба бринути за 16. новембар, када Грчкој пристиже исплата од пет милијарди дуга. Није, међутим, могао да каже на чему треба заснивати спокој.

Сви се практично слажу да је Грчка учинила огромне уступке. Неке земље, попут Француске, сматрају да би од ње тешко могло да се тражи више. С друге стране, ММФ, притиснут захтевима ваневропских чланова, нарочито америчких, директно се супротставља политици ЕУ, тражећи комплетну ревизију програма помоћи. Тако се долази до парадокса да Атина никада није била тако близу да испуни обавезе и никада тако далеко од тога да исплати повериоце.

Грчкој је, да би мало одахнула, одобрено да рок за повратак на 4,5 одсто буџетског дефицита продужи с 2014. на 2016. Проблем је што то претпоставља додатних 32,6 милијарди евра помоћи, које многи, предвођени Берлином, одбијају. То би фактички значило и изгласавање трећег пакета помоћи, у атмосфери када је и други једва прошао.

Спирала задужења је неумољива: Грци су исцедили суву дреновину да би изгласали пакет штедње од 18 милијарди у следеће четири године, уз девет милијарди за 2013, што је све скупа мање само од трошкова овог „продужетка“.

Нема краја

Предвиђања су да грчки дуг следеће године неће бити „смањен“ на 170 одсто БДП-а, већ да ће износити 190. А кад је криза почела био је на 167. Дискутабилно је да ли би овим ритмом могло да се стигне до „задовољавајућих“ 120 одсто 2020. или 2022.

Грчка тоне у хаос и распад