Расизам на Европски начин

(Фото: Вести)

Ускраћивањем заштите српских азиланата, богате земље Старог континента показују отворену нетрпељивост према Ромима и Албанцима, који им незвани долазе у госте.

За неколико дана институције ЕУ треба да разматрају предлог шест држава чланица да се Србији, макар привремено, опет уведу визе. Као аргумент за забрану кратања грађана Србије по Старом континенту нуди се чињеница да око 10.000 српских држављана последњих недеља улази у земље Уније и тражи азил. Немачка, Аустрија, Француска и друге земље су забринуте како да приме и заштите српске дошљаке, које и званични Брисел и званични Београд називају лажним азилантима.

Паника због српских азиланата је попримила карактер политичке афере прве врсте, јер наводно Србија злоупотребљава Шенгенски режим и богатој Европи шаље своју сиротињу да проси и краде по западним метрополама. Као непожељне госте ЕУ жели те азиланте да под хитно врати натраг у Србију, а земљу њиховог порекла да казни увођењем виза за све становнике, како Срби опет не би долазили незвани у ЕУ.

По паничној реакцији Европљана из политичких кругова, који шире страх од српских држављана, путника и азиланата, реч је о тешком расизму, који је комбинован са манипулацијама најгоре врсте. Не треба ЕУ да се боји инвазије српских држављана, јер од 8 милиона житеља, само 1,5 милиона има пасош, а једна 200.000 има девизе да путује по свету. Циљ је ЕУ, међутим, да се Србија увреди, понизи и притисне да напокон призна Косово као државу и постане послушна и поцепана колонија.

Бели расизам

Ускраћивањем пријема и заштите српских азиланата, богате земље Старог континента заправо показују отворену нетрпељивост према Ромима и Албанцима, који им незвани долазе у госте. Подаци говоре да од око 10.000 српских азиланата, већину чине Цигани и Шиптари, како их народ овде зове деценијама. Када ЕУ критикује Србију због непоштовања демократских права, а посебно права мањина, помиње често наводни неодговоран однос према Ромима и Албанцима. Београђани су нападани из ЕУ зашто исељавају Роме придошле са Космета и смештене у центру града испод моста, у приградско хигијенско насеље. Политички је оцењено да и однос Срба према Албанцима није коректан.

Истовремено ЕУ те Роме и Албанце, које у Србији штити од Срба, иако су они држављани Србије са важећим пасошима, третира као непожељна лица, као Цигане и Шиптаре, који не треба и не смеју да буду присутни у Бону, Берлину, Франкфурту, Бечу, Милану, Стокхолму, Паризу и другим градовима Европе.

Када у Швајцаркој или Аустрији ромски или албански делинквенти почине злочин, тамошњи медији пишу да су ти „криминалци из Србије“. А када се покаже да су илегално ушли и траже политички азил од Берна и Беча, онда се говори како беже Роми и Албанци од српског режима. Србија је због таквих манипулација проглашена за највећег извозника нежељених људи, просјака и ситних лопова, беспосличара и маргиналаза у ЕУ, што није тачно.

Унија лаже, јер поређења ради, на Стари континент улази много више Авганистанаца, Турака, Пакистанаца, Ирачана, Иранаца и других Арапа, него ли српских Рома и Албанаца. Ти Арапи су масовно добили азил, док се Ромима и Албанцима, под изговором да су Срби – директно ускраћује заштита и помоћ. Богата Европа протерије Цигане и Шиптаре натраг без суда и по расистиком методу, да се од ока процењује да они нису људи за ЕУ.

Интересатно је да ромске и албанске политичке странке, активисти невладиних организација који се боре за људска права, мировњаци свих врста ћуте на овакав прогон српских држављана. Уосталом, ЕУ је ћутала и када је Никола Саркози из Француске истерао преко 10.000 румунских Цигана. За Европу и Французе балкански Роми нису људи, већ невоља које се треба решити.

А управо је Стари континент, када је деведесетих разбијао Југославију, Србији као наследници СФРЈ доделио да преузме и брине о 700.000 Цигана из бивше државе. Тако су Србија и Београд постали сабирни центар Цигана, од којих велики број није имао никакава лична документа. У 150 дивљих ромских насеља само у Београду има Цигана из Румуније, Македоније, Бугарске, БиХ, Космета и чак Албаније.

Већина илегално усељених Рома у Србији из страних земаља су неписмени, неки и не говоре српски, а многи од њих живе од крађе бакра и гвожђа, шахтова и телефонских каблова, које препродају по отпадима. И када српска полиција приведе те крадљивце у станицу, одмах се појаве адвокати западних хуманитараца да их ваде из притвора и воде на слободу као недужне лопове. Тиме се показује и друга врста европског расизма, јер се спасавају цигански делинквенти, а не и српски крадљивци бакарних олука са православних цркава.

Куртон држава

Западни политички активисти су у време избора у Србији у више наврата финансирали Роме и Албанце да гласају, први за радикале, а други за партије из места где су Шиптари већина. Употребљени као политички џокери од стране Запада, Роми и Албанци су се уздигли на ниво важног фактора у гласању и на изборима, толико важан да је држава Србија била приморана да им по кратком поступку, и без потребних докумената о идентитету и пореклу, издаје личне карте и пасоше.

Роми и Албанци су већ деценијама захваљујући ЕУ и САД заштићени народ у Србији, чак заштићенији од самих Срба. Само Џорџ Сорош за њихово образовање даје милионе евра. А сада ЕУ, док Србија и Срби грцају у кризи, тражи од премијера Ивице Дачића да посебно развија регионе у којима живе Цигани. Истовремено ЕУ и Еулекс на Космету жмуре пред чињеницом да је албанска мафија претворила ову српску покрајину у логор за трговину мигрантима из арапских земаља, које за дебеле паре илегално преко Хрватске и Мађарске кријуимчаре у Немачку, Аустрију, Италију и Чешку.

Европа жели од Србије да направи куртон државу за изолацију Рома и Албанаца, као да су сперматозоиди за нежељену трудноћу Европљанки. Та политичака манипулација са Ромима и Албанцима, као што видимо има сасвим црну позадину, јер ЕУ на расистички начин са пуно мржње Цигане и Шиптаре третира као људе другог реда.

Из Уније је још поручено Србији да мора сама на државној граници, приликом изласка људи који живе слободни, имају пасоше и путују по свету, издваја азиланте, дакле Роме и Албанце, и на основу питања куда идеш, с акојимо пара и колико торби, одлучује да им забрани слободу кретања. На тај расизма Србија је одговорила речима премијера Ивице Дачића: “Вратите их све у Србију, ми ћемо да платимо њихов превоз и збрињавање”.

Како одлазак у азил, д аби се презимилои на социјалној помоћи од 880 евра у земљама ЕУ, није кривично дело, Роми и Албанци после повратка, могу опет да путују “напоље”. А колико би Србији безвизни режим са земљама ЕУ био укинут и уведен пасошки ембарго, онда би се унутрашњо-политичка изолација Рома и Албанац могла даље заоштити, јер би они могли бити колективно проглашени одговорним за укидање визне слободе.

Расизам на Европски начин