Не брукајмо се аматерским протестима

Драган Атанацковић Теодор

Хашки псеудосуд је донео срамну, ослобађајућу пресуду хрватским генералима, на основу које је Хрватска, привремено, добила могућност да на нивоу државе не буде оптужена за етничко чишћење, па и геноцид.

Лично сам сигуран да је то масло „владарице света“ , бивше Америке, којом сада владају приватне банке и мултинационачлне компаније, а посебно Монсанто.

Овај уступак је највероватније учињен Немачкој, како би могла да ћапи, односно прими Хрватску у ЕУ, што у случају да су генерали били, као што је и ред, осуђени, не би ишло.

Како би оправдали примање у ЕУ државе, која има хипотеку етничког чишћења?

И још нешто: они који су то сада омогућили Хрватској, иако истина гласи да јесте било етничког чишћења од стране тадашње Хрватске, употребиће ту истину кад год буду имали разлог да је уцењују, притискају и отимају јој Јадран и прикљученија.

Лако ће они доказати да је Хашки трибунал погрешио, кад то и њима буде одговарало.

На тај срамотан чин трибунала бурније и људскије су одреаговале надгласане хашке судије, него председник Србије, влада Србије и парламентарне странке Србије.

Уместо да сам председник и-или влада или скупштина или ма која парламентарна странка са иоле значајним процентом подршке међу бирачима сазове протест против одлуке Хашког трибунала, то су 17. новембра урадиле ванпарламентарна странка, радикали, и исто тако ванпарламентарни покрет Двери.

Такви протести, са малим бројем учесника, једва око хиљаду, па и мање, кад се саберу учесници на оба скупа су апсолутно непожељни и, чак, представљају корак ниже у срозавању нечега што се зове национални понос.

Боље је и достојанственије ћутати, кад се већ не оглашавају они којима је народ на протеклим изборима, дао највише гласова, а тиме и поверења, него правити аматерске шараде, па још поводом тако важног националног питања.

И сам сам присуствовао, ем да се уверим у оно што сам већ знао, ем да покажем да није ствар у томе да имам нешто против што су други, а не ја или Екопатриотска коалиција, организовали протест.

Имам против да се такве акције изводе аматерски, без обезбеђене масовне подршке.

Кад својевремено нисам био сигуран да могу за важну ствар обезбедити масовну подршку, радије сам на време одустао, него да правим шараду.

И зато и јавно кажем да више нећу, ни као пуки посматрач, учествовати ни на једном протесту који третира питање од националног значаја, као што је било ово, уколико тај протест не организују они којима је народ дао подршку.

А то што Николић, Вучић, Дачић, па ни Коштуница нису ни заједнички, ни одвојено одржали ниједан масовни протест, више говори о њима, него о народу.

Народ подршку и даје и узима и премешта на друге.

А сам се не може организовати.

Оваквим аматерским протестима се могу радовати само проусташки настројени Хрвати и њихови исти такви медији, а могуће је да је међу силним камерама које су зујале док су челници Двери држали говор за телевизије била и нека проусташка.

Ето им још прилике да сеире над нашом несрећом, гледајући шачице како протествују против онога што се тиче целог српског народа.

Зар је чудно што је швајцарски медиј „Блиц“ потрчао да објави вест како је на протесту који су организовале Двери „било стотинак“ људи, смањујући ионако мали број присутних.

Ако лидери малих ванпарламентарних партија и покрета, а и сам припадам засад малом, не могу да схвате да се питања од националног значаја не могу решавати њиховим или нашим протестићима – онда су невероватно глупи.

А ако се не ради о глупости, онда ће се ипак открити о чему се заправо ради.

Не брукајмо се аматерским протестима