Злочиначки подухват САД, Хага и Хрватске

Зликовци: Анте Готовина и Младен Маркач (Фото: Вести)

Хаг – Генерали Анте Готовина и Младен Маркач су на слободи зато што је Жалбено веће Хашког трибунала, на опште изненађење, преиначило првостепене казне од 24 и 18 година затвора у ослобађајуће пресуде.

Ова, по мишљењу већине званичника Србије, скандалозна пресуда донета је тако што је председавајући Већа и председник Хашког трибунала Теодор Мерон рекао да је већина навода из прве пресуде, укључујући и удружени злочиначки подухват током и после акције „Олуја“ 1995. године – донета погрешно!

„Разматрајући жалбе Готовине и Маркача, Жалбено веће је установило да током акције ‘Олуја’ није било незаконитог гранатирања четири града – Бенковца, Обровца, Грачаца и Книна, па самим тим није ни постојао удружени злочиначки подухват. Такође, на основу овога није могло да се потврди ван разумне сумње да је одлазак цивила из Хрватске био последица тих напада, па они не могу да буду оцењени као средство за депортацију.“

Како Тужилаштво није предложило могућност алтернативног облика одговорности на основу оптужнице, Жалбено веће је, како се не би угрозила правичност поступка, одлучило да поништи обе пресуде и Готовину и Маркача ослободи одговорности по свим кључним тачкама оптужнице и одмах их пусти на слободу – рекао је председавајући Теодор Мерон уз констатацију да су судије Ађус и Покар сматрали другачије, али су прегласани.

Генерал Готовина ову одлуку је дочекао уз благи осмех, а широм Хрватске, где је организовано праћено изрицање пресуде уследила је потпуно еуфорија.

Истовремено, у Србији је ова вест шокирала већину званичника, али и представнике избеглих Срба из Крајине. Директор Веритаса Саво Штрбац био је највећи оптимиста да ће коначна пресуда хрватским генералима да буде истоветна првостепеној, али после пресуде није скривао запрепашћење.

„Остао сам без текста. Шокиран сам скандалозном пресудом. Мислим да сам био једини Србин који је веровао у праведност суда у Хагу и најављивао да ће да буду осуђени хрватски генерали, ако не као учесници у геноциду, онда бар као помагачи, али то се није десило – огорчен је Штрбац који каже да се оваква одлука Хашког трибунала не може сматрати одлуком правосудне установе, већ политичке организације.

„Ово је Меронова пресуда, а он је Американац и јасно је да је он ослободио Готовину. Ово доказује да је дипломатија Хрватске одрадила лобирање и за то су издвојили огроман новац. Ово је један од црних дана међународне правде. Ово је крај Хашког трибунала“, каже потресени Штрбац.

Председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир само дан раније је изразио бојазан да би могло да дође до оваквог расплета. Он оцењује да је суд поништио удружени злочиначки подухват хрватских генерала, али је доказао да су у таквом подухвату били Хашки трибунал, Хрватска и САД.

„Ова пресуда показује да је рад Трибунала био само бацање прашине у очи и заваравање и Срба и међународне заједнице. Како је овај суд до сада радио, тако је и завршио посао. Ето нам наше вере у правду“, казао је Будимир.

Београдски адвокат и један од врсних познавалаца Хашког трибунала Тома Фила упозорава да ће Србија после ове пресуде имати готово нерешив проблем пред Судом правде пред којим треба да започне суђење по тужби Хрватске за геноцид.

„Плашим се да ће ово да буде необорив доказ у том процесу и да не можемо ни да сагледамо све последице. Лично сам згрожен оваквом судском одлуком, али је она очигледан доказ да је реч о антисрпском суду. Занима ме само да ли ће судије да имају исте аршине када буду доносили пресуду српским генералима за наводни удружени злочиначки подухват на Косову“, каже Фила.

Српски званичници такође нису крили огорчење ослобађајућим пресудама Готовини и Маркачу. Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић оценио је да је ослобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу скандалозна и правно несхватљива.

Статистика нестанка

У акцији хрватских формација на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију протерано је око 230.000 крајишких Срба, а према евиденцији „Веритаса“, у тој акцији и после ње погинуло је и нестало 1.922 Срба, од којих су 62 одсто били цивили, а око половине старије од 60 година.

Политичка одлука

Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица у Србији и посланик СНС-а у Скупштини Србије, оценио је да је пресуда неправедна, али и политички мотивисана.

„Суд је донео политичку одлуку којом је легализовао став Загреба да су Срби у сопственој земљи били агресори. Таквом одлуком овај суд је повредио не само жртве из Олује, већ и све избегле Србе из Хрватске“, казао је Линта.

Легализовано етничко чишћење

Лидер владајуће Јединствене Србије Драган Марковић Палма изјавио је да је ослобађајућом пресудом легализовано највеће етничко чишћење у Европи од Другог светског рата.

„У ‘Олуји’ је протерано око четврт милиона Срба, а овом пресудом Хашки суд је поново убио све оне који су тада зверски убијени“, рекао је Марковић.

Чедо Марић: Сина су ми убили у Книну

Председник Удружења киднапованих и несталих у Хрватској Чедо Марић оценио је да је Србима и српским жртвама послата јасна порука да да се не надају правди.

„Ову пресуду сам дожовео веома емотивно зато што је мој син Жељко, који је тада имао 21 годину, убијен првих дана ‘Олује’ у Книну. Никада није био на фронту, а цео рат је провео као музичар. Сада сам повређен због оваквог односа према злочину. Седамнаест година после овог злочина поручено нам је да више ништа не очекујемо, а посебно не за злочине који су се догодили у месецима после ‘Олује’, попут оних у Вроводама, Горшићу, Плавном.“

„У Голубићу је тог септембра убијено 23 цивила, од чега седам жена. Две су биле старије, једна у колицима, а друга 1910. годиште. Обе су заклане. Кад међународни суд такве злочине пресудом аминује, онда вам је јасно како се осећамо“, каже Марић и најављује да ће Удружење чији је он председник хитно организовати састанак на коме ће одлучити о даљим корацима.

„Ослобађајућом пресудом је веома озбиљно угрожен принцип кажњивости ратних злочина“, изјавио је Вукчевић и додао да је на подручју Крајине 1995. године почињен један од најтежих ратних злочина у бившој СФРЈ.

„Потпуно је несхватљиво да при истом чињеничном стању првостепено веће оптужене осуди на велике казне, а да их другостепено веће ослободи“, напоменуо је Вукчевић.

И председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић није крио огорчење оценивши да је Хашки трибунал ослобађањем хрватских генерала изгубио сваки кредибилитет.

„Ово је само доказ селективне правде која је гора од сваке неправде. Оваква пресуда нас враћа три корака уназад и виђење Трибунала у нашој јавности биће још гора“, рекао је Љајић.

Касапима опрали крв са руку

Илустрација (Фото: Фејзбук)

Ослобађањем хрватских генерала сваке одговорности за догађаје током и после „Олује“, Хашки трибунал је заправо само наставио са циничном праксом по којој је селективно кажњавао починиоце злочина над Србима.

У подугачком списку ослобађајућих или минималних казни за и злочине против човечности и друга злодела без сумње у првом плану су ослобађајућа пресуда бившем командату Сребренице Насеру Орићу од 3. јула 2008. године, којом је Апелациони суд поништио првостепену пресуду од свега две године затвора.

Исте године, 3. априла, првостепеном одлуком ослобођен је и Рамуш Харадинај, бивши командант ОВК-а, као и његов сарадник Идриз Балај уз образложење да је већина сведока побијена. Ова околност је приморала Трибунал да две године касније ипак понови суђење, али тако што је Харадинај поново пуштен да се брани са слободе.

Одлуком овог суда, 2005. године је ослобођен сваке одговорности високи официр ОВК-а Фатмир Љимај, а претходно је то учињено и с групом хравтских и муслиманских официра оптужених за злочине током рата у Босни.

Тако је 2007. године ослобођен први начелник Генералштаба Армије БиХ Сефер Халиловић, док је други начелник ГШ Армије БиХ Расим Делић осуђен на само три године затвора. Због злочина у Лашванској долини 2004. године су на по годину дана осуђени Дарио Кордић и Марио Чергез. Због злочина у централној Босни, смањене су казне са пет и две и по на три и по и две Енверу Хаџихасановићу и Амиру Кубури…

Злочиначки подухват САД, Хага и Хрватске