Протест младих у Риму прерастао у урбану герилу

Протест младих у Риму прерастао у урбану герилу – полиција немилосрдна (Фото: Advance.hr)

Рим – Само на демонстрацијама у Риму је било четири велике поворке, много младих и студената, те мање изоловане скупине „неофашиста“ (јер већина није пристала на „њихову генерацијску солидарност“). Бројка се кретала од око 60.000 људи. У Фиренци 30.000, 10.000 у Болоњи, исто толико у Ђенови, Барију, 10.000 чак у Пескари, малом градићу на Јадранском мору, пар хиљада у Парми. 87 италијанских градова су 14. новембра били место протеста против мера штедње и актуалне политике премијера Монтија и Брисела. 200.000 младих се слило на италијанске улице „против свега и против свих“ – против политичара, банкара и „смутљиваца“ из домаће и међународне политике, те света високих финансија. Против свих мера и реформи, које погађају највише њих. Против политике која не даје никакву наду у боље сутра, те која је довела Италију на руб пропасти. (Јавни дуг се у Италији приближио „психолошкој граници“ од 2.000 милијарди €). Против тога да капиталисти воде јавно образовање у Италији. Против оног 1% света, који говори оним 99% што смеју да раде, а понајпре што не смеју да раде.

Снимак из Италије и других земаља Европе 14.11.2012.

Док је у Италији протестовало 200.000 младих, устанак се догађао и у Атини, у Мадриду су, за то време, полицајци већ испаљивали сузавац и гумене метке. Број ухапшених се креће око 62, а повређених 34. У Анкони се бацају јаја, у Торину се „јуриша“ на згаде државних институција, у Напуљу самоиницијатвно постављају натпис на бину синдиката са слоганом: „Доста је фарсе, нека зарате класе“ – изазивајући класну борбу – у Милану се покушавао пробити полицијски кордон, у Брески се заузимала полицијска станица због хапшења тројице демонстраната, у Болоњи се вршио упад у просторије синдиката CISL (окарактеризован као синдикат који се бори против интереса радника). Рањени у Падови.

Тензије посвуда, јер другачије није могло ни бити. Кризу плаћају они – млади. Twitter-генерација, којој треба пар секунди како би сазнала где се нешто догађа и да реагује.

Рим, под специјалним надзором већ неколико дана, дочекује 14. новембар пуних улица. Полиција затвара све прилазе према центру, а отвара само оне који ће удаљити поворку далеко од осетљивих делова града. Снаге сигурности су снизиле ризик од сукоба, али студенти нису имали намеру да остану унутар граница предвиђених од владе и градских власти. Око два сата после подне, прве групе студената се упуштају у обрачун. Са кацигама на главама студентска претходница се приближила полицији, остављајући празан простор, одвојивши се од масе. Изгледали су као мала војна формација, вичући: „Ми вас се не бојимо“. Остатак поворке је користио књиге као штит изнад глава приближавајући се полицији.

Полиција је поступила као и увек досада у свим сличним случајевима. Крећу трком ударајући и бацајући сузавац. Удружени, заједно са карабињерима успевају да сабију масу младих у клопку. Има их доста са уздигнутим рукама, што им није ништа помогло. Следи идентификација и пријаве. Многи су имали времена да баце из руксака камење и петарде у Тибар, како би избјегли тужбе за тежа казнена дела.

Студенти су хтели сукоб, јер ионако немају више шта да изгубе, али добили су рат. Полиција је у Риму прекорачила сваку меру у употреби силе, иако министар унутрашњих послова, Анамариа Канцелиери сутрадан тврди да је „полиција поступила по закону и није прекршила своја облашћења“. (Та изјава подсећа на ону из 2001, када је у Ђенови убијен један демонстрант, а претучено на стотине људи. Управо је ових дана, након 11 година, изречена пресуда против бившег министра, управника полиције, управника сигурносне службе и других, за догађаје у Ђенови, 2001.). Полиција је искалила свој бес и на малолетницима, средњошколцима. Назапослена младост Италије се не осећа заштићеном ни од Монтија, ни од лажне левице, ни од других политичара који се куну у своју социјалну осетљивост. Све се претворило у питање јавног реда и сигурности.

Протест младих у Риму прерастао у урбану герилу