ИМТ чека на одговор државе

(Фото: Новости)

Београд – Више од 170 предузећа у Србији већ десет година је у реструктурирању, а то значи, тако је било бар на почетку, да се припремају како би се што боље продала најбољем могућем стратешком партнеру. Међу њима је и много оних која су преузета од лоших купаца. Запошљавају око 40.000 људи. Више стоје него што раде. Много дугују држави, банкама и другим фирмама. Процена Светске банке је да годишње праве штету од око 700 милиона евра.

Министарство финансија и привреде је одлучило да им пружи последњу прилику. До краја јуна 2014. године треба да им се нађе купац или партнер за одрживо тржишно пословање или ће бити ликвидирана.

Новобеоградска Индустрија машина и трактора (ИМТ), једна је од њих. Слободан Петровић, генерални директор, у разговору за наш лист каже да је после девет година од почетка реструктурирања од ИМТ-а, као и од већине других фирми, остало само име.

„Некада смо годишње производили и продавали више од 40.000 трактора. Ове године ако буде среће око хиљаду“, каже Петровић.

„Број запослених је од 3.800 сведен на 800. Питао бих надлежне за наш случај, колико је пре девет година било запослених у јавној администрацији, а колико их је данас. И, наравно, колика је просечна нето плата у јавном сектору. У ИМТ-у је 29.000 динара. Неколико година узалуд тражимо право реструктурирање – финансијско, производно и организационо. Од државе га нисмо дочекали, нити нам је дозволила да га сами спроведемо. Презадужени смо 15 година. Већ 20 година робу продајемо авансно. Купац плати трактор, па чека да му га испоручимо. Други одобравају кредите.“

Тако не може да се опстане на тржишту, каже наш саговорник, иако је држава издвајала новац. Последње четири године је субвенцијама подстицала купце, што је у 2009. и 2010. години било од велике помоћи.

„У последње две године држава касни са уплатом пара, што отежава наш положај на тржишту. Пре неколико дана смо обавештенидауНацртубуџетаза 2013. годинунису предвиђена средства за ову намену“, са жаљењем казује наш саговорник.

Директор ИМТ-а тврди да би ово предузеће могло да опстане, ако се заиста хоће нова индустријализација Србије и производња за извоз, јер ИМТ има и конкурентан производ и тржиште. Производи један модел трактора са европским сертификатом, који може свуда лако да прода. Још два модела су у припреми и брзо се могу сертификовати. Стари модели су такође тражени у земљама у развоју, јер су једноставније конструкције, без много електронике, поуздани су, дуготрајни, лако се њима рукује и лако се одржавају.

„Пре пет недеља ИМТ и ИМР продали су лиценцу за пет типова трактора и мотора једној фирми из Пакистана“, нуди доказ Петровић.

„Очекујемо да већ догодине у Пакистану буде произведено најмање 5.000 трактора годишње, а убрзо и двоструко више. Сложенији и вреднији делови би се производили у Србији. Почетком новембра на Сајму пољопривреде у Болоњи разговараћу са још једним заинтересованим купцем за нашу лиценцу који има огромно тржиште.“

Посао са Пакистаном ИМТ-у и ИМР-у би годишње мога да доносе између 15 и 20 милиона евра, тврди Петровић. После две године само од продатог права на лиценцу најмање 1,3 милиона долара годишње.

„Имамо производ и купце и зато вреди улагати у обнову ИМТ-а“, тврди његов директор.

„Али, нама су везане руке, јер без одобрења Агенције за приватизацију не можемо ништа да продамо, нити да купимо, а камоли да планирамо на дужи рок.“

После два неуспешна покушаја приватизације, у августу прошле године ИМТ је свим надлежним министрима, премијеру и Агенцији за приватизацију упутио свој предлог програма реструктурирања. Само на атрактивној локацији у центру Новог Београда имају 36 хектара земљишта и 135.000 метара квадратних под кровом. Највећи део те имовине је вишак и велико оптерећење за фирму. Предложили су да се сведу на трећину садашње локације или да се преселе. Новац за обештећење поверилаца и улагања у нове технологије обезбедили би продајом свог плаца.

„Нисмо тражили новац, већ само да са државом или уз њену контролу, сами преуредимо предузеће и створимо профитабилну фирму“, наставља наш саговорник.

„Тек тада бисмо могли да се надамо стратешком партнеру и да нас неко купи. До данас нисмо добили никакав одговор. Нити је ико био спреман да саслуша наш предлог. Могао је неко бар да нам каже да предлог није добар, да је бесмислен, али само под условом да има бољи.“

Зато ће ИМТ још једанпут захтевати од државе да му помогне да коначно спроведе свој програм реструктурирања, јер нема другог. Нарочито да га ослободи бесмисленог терета дуговања. А то значи да се ИМТ-у отпише камата државних поверилаца и банака у стечају. Јер, Беобанка у стечају од ИМТ-а потражује више од 80 милиона евра, од чега је главница дуга само 3,27 милиона евра, а остатак је камата.

Око 800 преосталих радника ИМТ-а, али и млади машински техничари и инжењери машинства, као и њихове будуће колеге, такође чекају шта ће држава одговорити.

ИМТ чека на одговор државе