Нема пара за старост

(Фото: Новости)

Београд – На новац за црне дане у старости мислимо у Србији – тек када превалимо 25 година стажа. И даље се деведесет одсто запослених у нашој земљи нада државној пензији, јер за приватне фондове новац одваја мање од 180.000 грађана. Просечан штедиша има 44 године, живи у великом граду, у фондовима поседује 95.000 динара, а сваког месеца за своју старост одвоји око 2.800 динара. Мада више мушкарци уплаћују додатну пензију, жене су спремне да одвоје веће износе, како би најлепше године што безболније провеле.

Штедња у приватним пензијским фондовима порасла је у 2012. години за око 29 одсто у односу на лане, па је достигла вредност од 14,25 милијарди динара и 237.092 уговора. Ипак, свега 2,5 одсто становништа издваја средства у ове фондове. Од оних који су запослени, десет одсто мисли да треба да допуни своју државну пензију. Њих 1,6 милиона и даље се нада да га, након радног стажа, чекају месечни чекови од ПИО фонда.

„Просечан клијент живи у већем граду, запослен је и компанија за њега уплаћује средства“ , каже Наташа Марјановић,директор Делта Ђенерали друштва за управљање добровољним пензијским фондом. “ Месечна уплата у фондове је нешто испод три хиљаде динара.“

Подаци Народне банке Србије говоре да грађани, о томе од чега ће живети након радног односа, почињу озбиљније да размишљају тек када наврше 45 година. Чак 60 одсто оних који уплаћују у приватне пензијске фондове – имају између 40 и 60 година.

Када је у питању однос између полова, више мушкараца, њих 60 одсто, плаћа рате за своју старост. Та разлика је најдрастичнија када је реч о корисницима старијим од 65 година – жена има само 215, док је припадника јачег пола скоро осам пута више. Ипак, оне жене које се одлуче да уплаћују пензију у приватне фондове, издвајају у просеку више новца за њу.

Као најчешће објашњење што не уплаћују приватну пензију, грађани наводе – недостатак пара и за свакодневне потребе, а камоли нешто што ћемо добити тек на „дугом пруту“.

„Наравно да су повећање стандарда и привредни раст предуслови за даљи развој фондова“ , каже саветник за маркетинг у Дунав добровољном пензијском фонду Ана Станковић. “ Али је од велике важности и промена односа грађана према штедњи за старост. Јасно је да појединац не може више да очекује од државе да му обезбеди квалитетне приходе у старости, већ и сам мора да предузме кораке како би себи и породици обезбедио финансијску сигурност у времену када не буде радно способан. Али промена свести је процес који захтева време и у којем је кључни фактор едукација.“

Без пореза

За потписивање уговора у добровољном фонду довољна је само лична карта. Чланови сами бирају колико ће новца уплаћивати и којом динамиком. Минимални допринос се креће од 500 до 1.000 динара. За месечне уплате до 4.647 динара се не плаћа порез на зараду од 12 одсто. Када испуни старосни услов, напуни 58 година, члан бира начин на који подиже уштеђени новац.

Тако правила дозвољавају да се одједном повуче до 30 одсто акумулираних средстава, а може да се определи и за пензију на одређени рок – од најкраће годину дана или за класичну доживотну пензију.

Нема пара за старост