Швајцарске паре за српске боље дане!

Зоран Виторовић

У току 2012. године Швајцарска је за програме „амортизације негативних социјалних последица транзиције друштва ка тржишној економији и демократији“ издвојила кроз Агенцију за развојну помоћ и сарадњу (DEZA) 7 милиона франака. Уз ових 7 милиона, из правца Хелвеције у Србију је посредством Секретаријата за економску сарадњу (SECO) „дошло“ додатних 23,53 милиона франака – намењених пре свега за јачању привреде, отварању нових радних места, повећању продуктивности и модернизацију државне (пре свега привредне) администрације.

„Основни мотив да се помаже државама, не само западног Балкана, у стабилизацији привредних и социјалних услова живота је солидарност“, рекао је на годишњој конференцији о „Источној помоћи и сарадњи“, министар економије Јохан Штраус -Аман, и додао: „Када погледамо уназад, чини се да су наша очекивања била помало и нереална. Веровали смо да се у једном одређеном временском интервалу може релативно брзо поставити структура тржишне економије и демократских институција. Међутим, изгледа да највећи број грађана западног Балкана од ових демократских промена није осетио бољитак. Велики број још увек ради а да за тај посао није плаћен. Незадовољство становника је велико. А концентрација политичке и економске моћи, на једном месту, је очигледна. Све то не даје добре услове за развој мале и средње привреде, а баш та мала и средња предузећа треба да буду основа економског развоја.“

У поменутом говору министар Штраус-Аман је нагласио да је суштина развоја мале и средње привреде у тзв. „дуалном образовном систему“ у којем , пракса показује, мала и средња преузећа сходно својим потребама диктирају профил и квалитет образовне структуре тржишта радне снаге.

И управо овај сегмент, ниски образовни профил потенцијалне радне снаге као и неприпремљеност послодаваца на модеран начин пословања, представљају један од можда највећих проблема економског развоја за све државе западног Балкана.

У Швајцарској СМЕ (мала и средња предузећа) запошљавају 2/3 укупног становништва и чине 99,7% комплетног привредног амбијента.

Каква је ситуација у Србији?

Учесници конференције рекоше да је „сваки други млади човек у старосној доби од 15-24 године“ без посла и са малим шансама да посао уопште једног дана и нађе“. Један од експерата из Србије рече „просто је поражавајуће да наш квалификовани мајстор – занатлија, има знање које је у рангу модерног знања ученика првог разреда средње занатске школе у Швајцарској. На жалост али је тако!“.

Зашто је тако?

Модерне технологије су данас срж пословања. Међутим, маса фирми, поготово у Србији, не поседује web страницу (а то је прва информација коју потенцијални страни партнер гледа). Са друге стране послодавци најмање улажу у стручно образовање и усавршавање запослених. А како је данас мање-више свака производна линија компјутеризована, јако је мало оних који знају са таквим „системима“ да раде.

Као пример један од учесника је навео модел образовања Швајцарске: ученик се опредељује за неко занимање, након чега, од прве године школовања 4 дана у недељи ради (пример: ученик кувар) а један дан иде у класичну школу. За тај рад ученик је и плаћен. А завршни испит који полаже није само теоретски већ има и практичан део. Оцене са теоретског и практичног дела се потом сабирају у оцену коју ђак добија на тзв. „мајсторском испиту“. На тај начин од првог дана школовања за кувара, млади човек се максимално оспособљава за будуће занимање.

Да би се прилике у Србији побољшале, Швајцарска настоји да помогне кроз бројне програме и фондове, пре свега „развоју модерног система образовања које ће на најбољи начин одговорити потребама и захтевима мале и средње привреде“. Једино тако, рекоше експерти, може да се повећа стопа запослености, пре свега младих, и повећа ефикасност, продуктивност и социјална стабилност.

„Када неко има посао и адекватно решену егзистенцију у својој домовини, тај човек нема разлога да се сели, и да тражи ‘срећу’ тамо негде …“, рече једна млада студенткиња из Македоније. Другим речима смањује се тзв. миграциони притисак на развијене државе Европе.

Као позитиван пример успешно реализованих пројеката (у Србији) наведене су фабрика за прераду дрвета (у Ћуприји) која данас запошљава 130 људи и фабрика за производњу металне конструкције за бицикле у којој ради 30 младих.

Руководилац Finance Contacta Ltd (фирме која је у склопу SECO и задужена за имплеметацију тзв. старт-ап фондова) господин Андреас Рагаз рече: „у Србији постоје велике могућности да се ради. Бројне швајцарске фирме желе да део производње пребаце управо овде у Србију. Међутим, увек се суоче са истим проблемом – мањак адекватне радне снаге. Зато се многи одлучују да из Швајцарске „повуку“ грађане Србије који су на привременом раду и доведу их у матичну земљу како би им овде водили посао. Први разлог је што ти људи познају језик и Србије и Швајцарске. Друго, адекватно су образовани и треће, de facto су тај неки мост између Хелвеције и Србије, што је јако добро.“

Само у последњих неколико година на простору западног Балкана новцем који је пристигао из швајцарских фондова ССФ (Старт-ап фонд) и СИФЕМА (инвестициони фонд) отворено је, по речима Иве Германа, руководиоца сектора за подстицање развоја мале и средње привреде, више од 11.000 радних места.

А и поред свих потешкоћа са којима се суочавају Швајцарци и даље наставаљају са несебичним пружањем помоћи и подршке Србији.

Више информација о швајцарским Фондовима помоћи заинтересовани читаоци могу добити посредством Васељенске ТВ.

Швајцарске паре за српске боље дане!