Јужни ток јури монитором

Јужни ток (Фото: Новости)

Москва – На сто метара од Црног мора у граду Анапа 7. децембра ове године на компресорској станици „Рускаја“ почиње реализација једног од најскупљих пројеката у Европи. У „Јужни ток“ слиће се око 16 милијарди евра, а захваљујући овом гасоводу 30 милиона домаћинстава у Европи биће опскрбљено гасом и струјом.

Поређења ради, по броју породица у нашој земљи, „Јужни ток“ ће загревати дакле 12 Србија. Иако ће прве количине овог енергента потећи „Јужним током“ 2015. године, на великој контролној табли у диспечерском центру „Гаспрома“ у Москви траса је већ уцртана – Русија, Бугарска, Србија, Мађарска, Словенија, северна Италија.

Русија дилему нема. Улази у пројекат који, како тврде надлежни, ништа не може да угрози. Дилему немају ни земље кроз које пролази гасовод, а оне које главна траса обилази, попут Хрватске, сада жале за пропуштеном приликом.

На контролној табли у Диспечерском центру „Гаспрома“ преплиће се укупно 174.000 километара магистралних водова, 232 гасна лежишта. Плави ток, Северни ток… Око две трећине гаса Русија користи за своје потребе, а једну трећину извози. Највећи увозник је Немачка, следе Турска, Француска, Италија… Заправо руски гас стиже до свих европских земаља осим Португалије и Шпаније, које се снабдевају из Алжира.

Прошле године извезено је 150 милијарди кубика гаса, а процена је да ће потрошња овог енергента на Старом континенту годишње да расте 1,5 до 2 одсто. У ЕУ се експлоатишу налазишта, а нових извора нема. Према проценама „Гаспрома“ до 2035. године Европа ће морати да увози чак 85 одсто потребних количина гаса. Зато су „Северни ток“, који већ функционише и „Јужни“ чија је изградња извесна, исплативе инвестиције.

Русија и Европска унија ускоро ће потписати споразум о „Јужном току“, којим ће бити дефинисан статус пројекта. Антимонополска комисија ЕУ инсистира на увођењу трећег оператера, односно раздвајању произвођача од дистрибутера гаса, али Леонид Чугунов, шеф одељења за управљање пројектима „Гаспрома“ тај „притисак“ не види као драматичан и нема говора да би могао да угрози „Јужни ток“.

Став да неко трећи може да дистрибуира руски гас, Чугунов оцењује као „враћање на време СССР када се држава мешала у тржишне односе, а изгледа да Европска унија није много упозната са тим временом социјализма“.

Из лежишта „Јамал“ и до сада некоришћеног „Штокман поља“ сливаће се „Јужним током“ 63 милијарди кубика гаса годишње. Кроз четири цеви, које ће ићи Црним морем на дубини од око два километра биће успостављена директна веза између произвођача и потрошача гаса. Према речима Себастијана Саса из фирме „Јужни ток транспорт“, која гради деоницу гасовода преко Црног мора, која је и најзахтевнија, сви еколошки стандарди биће испоштовани.

„Полагање цеви по дну мора биће безбедно и ни на који начин неће утицати на екологију, јер су сви еколошки стандарди испоштовани и то ће важити за наредних 50 година за колико је „Јужни ток“ и пројектован“, каже Сас. “ У току је припрема документације за тендере за избор извођача радова и набавку цеви. Постављање цеви на дубини од око два километра планирано је за 2013. и 2014. годину. Још се нисмо определили да ли ће се цеви постављати хоризонталном или вертикалном методом. Свака цев биће дужине од 12 метара и тежиће 20 тона. Неће нам то бити проблем јер имамо искуства у градњи „Северног тока“, где су цеви положене на дну Балтичког мора.“

Први кубици гаса кренуће ка потрошачима 2015. године а онда ће се постепено капацитет повећавати и 2016. године „Јужним током“ биће транспортовано 15,75 милијарди кубика, а 2017. – 31,5 милијарди да би 2019. „Јужни ток“ радио пуном снагом.

Дужина гасовода кроз Црно море је 925 километара, од Анапе до Варне, док се траса на копненом делу Европе простире на 1.455 километара. Планирана је изградња осам компресорских станица, од којих две у Србији. Гасовод ће имати два крака, оба из Србије – један за Хрватску, а други за Републику Српску.

У градњи „Јужног тока“ испод Црног мора учествују четири компаније, руски „Гаспром“ са 50 досто, затим италијански ЕНИ са 20, а немачки „Винтершал“ и француски ЕДФ са по 15 одсто. Када је реч о изградњи гасовода на континенталном делу ту је „Гаспром“ партнер са националним компанијама из земаља кроз које гасовод пролази. Једино је Србија у целом послу мањински власник са 49 одсто, а све друге земље су „Гаспрому“ равноправни партнери „пола – пола“. Али, Чугунов каже „да је такав договор постигнут и да је било разлога зашто је то тако“.

У „Гаспрому“ изградњу гасовода „Јужни ток“ не виде као политичку већ искључиво као економску одлуку јер сви на овом пројекту очекују профит. Тако се и Србија од транзита гаса кроз њену територију нада приходу од око 200 милиона евра годишње. На овом послу биће ангажована наша оператива са више од 2.000 радника.

Попусти тајна

„Гаспром“ у складу са пословном политиком не открива детеље о попустима на цену гаса за земље кроз које пролази „Јужни ток“. Како каже Чугунов цену одређује тржиште и то се регулише међудржавним споразумима и нема везе са пројектом „Јужни ток“.

Национални пројекат

Србија ће ускоро донети закон о „Јужном току“, којим ће практично овај пројекат имати статус националног. То значи да ће све процедуре бити убрзане – од усвајања планске документације, преко експропријације, услова комуналних предузећа, до локацијске и грађевинске дозволе. Оно што руска страна очекује од српске је да тај закон буде донет већ током новембра.

Бачки Брег

Истог месеца као у Русији и у Србији крећу радови на изградњи деонице „Јужног тока“ полагањем камена темељца за компресорску станицу у Бачком Брегу. Финансирање дела гасовода преко Србије биће пројектно, а партнери („Гаспром“ и „Србијагас“) преко заједничког предузећа 30 одсто радова финансираће сопственим средствима, а 70 одсто кроз зајам банака. Изградња деонице гасовода у Србији у дужини од око 420 километара коштаће 1,7 милијарди евра.

Јужни ток јури монитором