Пад америчке империје је почео

(Фото: thecomingnewworldorder.blogspot.com)

Може бити да амерички грађани то неће моћи да зауставе, без обзира колико се трудили. Али они то и не покушавају.

САД развијају оружје које може да досегне и уништи било које место на Земљи у року од сат времена, али у исто време далеководи на дрвеним стубовима висе изнад улица Бруклина, Квинса и Њу Џерзија. Ураган Сенди их је почупао а широм источне обале многа места су остала без струје.

То је Америка, где су високотехнолошке опције доступне само елити, док остатак живи у условима који се дају поредити са земљама у развоју. Ниједна земља није дала више нобеловаца, али болнице у Њујорку морале су бити евакуисане током олује јер њихови генератори за хитне случајеве нису радили.

Свако ко то види као контраст пропустио је чињеницу да је Америка земља тоталног капитализма. Њени службеници немају потребу за јавним болницама или поузданим напајањем кућа електричном енергијом. Елита има своју сопствену инфраструктуру.

Тотални капитализам оставио је америчко друштво у рушевинама и осакатио владу. Ова америчка судбина није само несрећа коју је произвео систем већ је последица система.

Обама то не може да промени, ни Ромни не би могао било шта да учини.

Европа је у заблуди ако посматра изборе као одабир између сила добра и зла. Они сигурно не доносе промене политичког правца, као што неке европске новине желе да верујемо.

Америка нема избора

Ромни, изразито богати бизнисмен, и Обама, култивисани адвокат – два су лица политичког система који више нема много везе са демократијом како је ми разумемо. Демократија је питање избора, а Американци стварно немају много избора, Обама је то доказао.

Скоро пре четири године чинило се да је Америка пред новим почетком, када је он преузео дужност. Али догодио се неспоразум. Обама није затворио логор Гвантанамо Беј, нити је скинуо имунитет са ратних злочинаца из Бушове ере, нити је регулисао финансијска тржишта, док, рецимо, о климатским променама готово да и није било речи током председничке кампање. Војска, банке, индустрија – људи су немоћни пред њиховом моћи, исто као што је немоћан и председник.

Чак и трговина кредитним дуговима – врста улагања која је сломила Леман Брадерс и довела западне економије до ивице – није забрањена нити боље регулисана. Вероватно је Обама хтео да учини више, али није могао. Али какву то улогу игра у целој ситуацији?

Ми желимо да верујемо да Обама није успео због конзервативаца унутар сопствене земље. И заиста, фанатици од којих Ромни зависи одбацили су све оно што разликује Запад – науку и логику, разум и умереност, чак и обичну пристојност.

Они мрзе хомосексуалце и слабе државу. Они понижавају жене и прогоне усељенике. Њихово морализовање о абортусу није чак поштедело ни жртве силовања. Они су талибани Запада. Ипак, они су само симптом америчког неуспеха, а не узрок. У стварности, ни идеалисти ни демократе, ни идиоти из Теа Партyа немају никакву моћ над околностима.

Из европске перспективе, сасвим је неважно ко је победио на изборима. Нама је важна само америчка спољња политика – Обама није голуб нити је Ромни јастреб. Садашњи председник воли да води своје ратове беспилотним летелицама уместо војницима иако је жртвама свеједно ако их убије човек или машина. У међувремену, упркос свим критикама, његов изазивач тврдио је да се не би придружио Израелу ако та земља започне рат против Ирана јер САД више не могу себи да приуште такву ствар.

Више не разумемо Америку

У сваком случају, погрешно је оцењивати републиканце као странку ратних хушкача, а демократе као странку мира или је чак назвати левичарском странком. Уосталом, демократски председници Хари Труман, Џон Кенеди и Линдон Џонсон започели су ратове у Кореји и Вијетнаму. Републиканци Двајт Ајзенхауер и Ричард Никсон су завршили те ратове. Роналд Реган, кога Европљани виде као отелотворење оба зла и апсурдних аспеката америчке политике, био је мирољубив човек мерено данашњим стандардима. Напао је једино Гранаду.

Истина је да ми више једноставно не разумемо Америку. Гледајући је из Немачке и Европе, видимо страну културу. Политички систем је у рукама крупног капитала и лобиста. Провере и равнотеже су пропале. Перверзна мешавина неодговорности, похлепе и верског фанатизма доминирају јавним мнењем.

Пад америчке империје је почео. Може бити да амерички грађани то неће моћи да зауставе, без обзира колико се трудили. Али они то и не покушавају.

Пад америчке империје је почео