Гаспром између Европе и Азије

Гаспром (Илустрација)

Москва – Гаспром шири тржишта за реализацију својих производа. Критичари су више пута укоравали руски концерн за заостајање од нових трендова, али нови пројекти те компаније потврђују да то није истина. Гаспром планира да ће кроз пет година ступити у акцију крупно Чајандинско налазиште у Јакутији и бити завршена изградња гасовода за Владивосток.

То ће омогућити обезбеђивање гасом руског Сибира и Далеког Истока и повећање испорука у Азију, пре свега у Јапан. Ради тог циља ће у Приморској покрајини бити саграђена фабрика за производњу компримованог природног гаса (КПГ).

Руски чиновници су више пута називали Азију неперспективним тржиштем за руски гас. Међутим, на самиту АПЕС у Владивостоку шеф Гаспрома Алексеј Милер је чак претпоставио да би извоз руског гаса у земље АПР могао да премаши обим испорука у Европу, јер се потрошња руског гаса у Старом Свету смањује, а економије у развоју у АПР траже све више енергената. Само, – истиче експерт Института енергетике и финансија Сергеј Кондратјев, правила игре на гасном тржишту Азије се разликују од оних, која су усвојена у Старом Свету.

Азијско тржиште се од самог почетка формира као тржиште КПГ, ту немо много крупних купаца, то су пре свега Јужна Кореја, Јапан и у перспективи Кина. Формирање цена и односи са купцима се граде не онако, као на европском тржишту. С друге стране, овде нема јединственог нормативног механизма, како је то организовано у Европи, где Еврокомисија све јаче диктира своје услове и националним компанијама, владама, а чак и спољним играчима – рецимо, Гаспрому.

Експерти истичу да питање извоза руског гаса у Кину за сада остаје «за заградама». Изгледа да ће Гаспром размотрити могућност изласка на азијско тржиште КПГ неповезано са Кином. Последња је, према речима Сергеја Кондратјева, доста тешки преговарач, поред тога је склона да диктира услове добављачу.

Међутим, главни потрошач руског гаса је била и остаје Европа. Последњих година Стари Свет из петних жила покушава да диверзификује испоруке гаса да би смањио зависност од Русије. Директор Фонда енергетског развоја Сергеј Пикин је убеђен да ће Европа повећавати увоз гаса, између осталих из Русије, што актуализује данашње пројекте, као што је Јужни ток.

Узимајући у обзир да је програм повластица и субвенција у алтернативној енергетици почео да се смањује, мислим да овај правац има перспективе. Оне ће бити остварене не сутра, ни прекосутра, то је перспектива за деценију. Мислим, можемо да добијемо обим потражње, који је неопходан за напуњавање Јужног тока.

У судбини овог пројекта је дошло до позитивних промена. Будимпешта је пристала да сагради 229 километара магистралног гасовода. Гаспром и мађарска национална гасна компанија МVМ потписали су коначно инвестиционо решење у вези са пројектом Јужни ток.

О томе да ће Мађарска постати једна од учесница Јужног тока, Гаспром је објавио још почетком 2008. године. Међутим, из политичких разлога у Будимпешти су одлучили да дају предност другом гасном пројекту Набуко, те су преговори с Гаспромом били одгођени. Почетак изградње Набуко је био планиран за протеклу годину, али, изгледа, да ће тај пројекат остати на папиру.

Прво су то схватили у Београду – Србија је прва завршила процедуре усклађивања и преговоре с Гаспромом. Данас је и Мађарска нагло променила тоналитет, те се поново вратила преговорима. Данас Јужни ток у Будимпешти има статус националног пројекта, што није ни чудо. Земља, чија економија се процењује у 2 милијарде долара и има огромне дугове, на рачун учешћа у пројекту ће добити хиљаде радних места, пореске дажбине у буџет, а вероватно и бенефициране услове за испоруке гаса.

Други перспективни и принципијелно нови правац за Гаспром је вађење нафте из шкриљаца, – изјавио је шеф концерна Алексеј Милер. То је својеврсни одговор Русије на шкриљасту револуцију у САД-ама.

Међутим, вађење нафте из шкриљаца је веома сложени процес. Гаспрому ће требати инвестиције и нове технологије. Иначе, ни прво, ни друго није проблем, – уверен је шеф оделења аналитичких истраживања Универ Капитал Дмитриј Александров.

„Гаспромнафта има партнерство с једним од лидера у тој грани – компанијом Шел. Она има богато искуство рада са нетрадиционалним енергентима. То су битумска нафта, нафта из шкриљаца, песак. То је један од најбољих партнера, које можемо да изаберемо.“

Дакле, ради вађења нафте из шкриљаца Гаспром има неопходне инструменте. Остало је решити питање пореза – управо од тога зависи економска ефикасност пројеката са шкриљцима. Раније је влада изјавила да Баженовско налазиште може да добије максималне преференције. Данас, када је вађење нафте из шкриљаца постало актуелније, власти ће, изгледа, изаћи у сусрет бизнису.

Гаспром између Европе и Азије