Други мандат Барака Обаме – Нестабилна Америка ?

Зоран Виторовић

“Поновним избором Барака Обаме за председника САД-а на површину су избиле све поделе које постоје у једној од најјачих и најутицајнијих држава данашњице. Више од 300 милиона гласача подељено је на два табора као никада пре у историји Америке. “ – тврди се у првим коментарима утицајног швајцарског дневника Neue Züriche Zeitunga (NZZ).

„ Американци преко 50 година старости, белци и средња класа навијали су за Мита Ромнија. Најсиромашнији, хиспано и Афро – американци гласали су за Обаму. “- истичу коментатори државе телевезији SF1 .

Колико су управо завршени избори у Америци важни показује интензитет праћења и време посвећено прошлоноћним догађајима преко велике баре. Не треба заборавити да се преко 28 процената светског капитала налази депоновано управо у Швајцарској и да свака реченица, одлука или потез (пре свега ) америчког председника “ истог трена заталаса “ финансијски систем света у којем једну од кључних позиција има управо мала Алпска Конфедерација.

Већина посматрача и аналитичара, поготово банкара, из Хелвеције указује на један детаљ који се у већини медија света мало или никако не помиње. Реч је о сталној борби Барака Обаме да повећа утицај државе у регулисање економског и поготово финансијског “слободног” тржишта.

Управо тај моменат је био кључан да се изазове тзв “ банкрот криза САД-а”, иза које се налазила битка између америчког Конгреса (који мора сваку одлуку Председника да одобри) и председника Обаме. Обама је желео да држава добије “већу моћ “ у регулисању тржишта док се Конгрес грчевито држао “Кејнзијанске мантре о Светој Крави Слободном (и надасве паметном и способном (?!) тржишту “.

Судар се завршио подизањем “температуре” просечног грађанина Америке причом о “ могућем банкроту “.

Банкари Хелвеције подсећају да је “ банкрот Америке готово немогућа мисија. Зашто? САД је та која је поделила у другој половини двадесетог века највише кредита по целом свету.

Значи, када они “вичу: Упомоћ одосмо у банкрот!” други морају да стрепе, јер им стиже позив из Вашингтона са кратком поруком “Враћај паре!”.”

Аналитичари са друге стране указују да је поновни избор Обаме и све оно што је пратило председничке изборе у први план показало сву дубину подела комплетног друштва .

“Америчко друштво је попут спирале“ – тврди Проф Хелмут Хаалс незвисни финансијки аналитичар и појашњава – “ То значи, замислите спиралу (а то је целокупни друштвени, политички, економски систем ) која се креће нагоре.

Захваљујући “ константном увозу “ талената, та се спирала редовно храни новим идејама, новим решењима, новим техолошким изумима. Принцип “живота “ спирале је веома једноставан – имате проблем, испробате неки нови модел , неко ново решење и ако оно “функционише “ вртоглавом брзином га раширите по целом систему. То је Америка. Спирала у константном кретању“.

“Међутим“, подсећа професор Хаалс, “ови избори избацили су на површину све поделе које постоје унутар спирале . Друштво се поларизовало, на два дубоко супротстављена табора. Сиротиња, хиспано и црнци на једној и средња, а конзервативна класа на другој страни. Да ли је ово можда увод у неке нове потресе целокупног система – видећемо. “

Критичари Обаме упозоравају “ да би одлучујући моменат на убрзано ширење подела између два табора унутар америчког друштва могла бити будућа америчка спољна политика.” Спољна политика и социјално – економска криза могу изазвати тектонске поремећаје у самој “спирали “ и дефитивно је поцепати на два непремостива дела.

Хоће ли у другом мандату Барак Обама започети вођење једне умереније, не ратне, спољне политике (политике коју су форсирали готово сви досадашњи шефови Беле Куће – извоз унутрашње кризе по свету) или ће (ипак !) “загазити у још једно арапско -исламско живо блато рата “ из којег на крају неће знати како да се извуће, показаће месеци који су пред нама.

Како год било, финансијски аналитичари и банкари веома напето и у некој врсти грознице чекају наредне потезе ново-старог председника САД-а., подсећајући да је “ уз мање осцилације стратегија америчке спољне политике углавном била иста . Понеки председник је успео да ‘удене’неке ситне новине те политике али суштински ништа се у глобално – стратешком смислу мењало није. “

Веома давно 1977. године један од чланова Траилатералне Комисије (коју многи виде као полугу ‘тајне владе света у сенци’ а други као ‘место дијалога Америке – Европе -Јапана) рекао је :

Америка се може променити само изнутра. Цео свет се развија у правцу Глобалног села. Америка не може остати мимо тих процеса. Значи и држава САД мораће полако да се утопи у регионалну структуру (напомена: тада је речено, а после је створена НАФТА – Северноамерички савез).

Ако је судити према поделама које тренутно постоје широм Америке да ли је свет на прагу да доживи нешто што се још увек чини “немогућом мисијом?” – лагано али сигурно цепање “америчке друштвене спирале“?

Обзиром да је Обама једини председник који до сада није “имао афере” да ли то значи да нам следе неке нове “Монике Левински ?” чије ће рефлексије бити “неки нови случај Ирак или Србија”?

Како год било, свет засигурно пропасти неће 21.12. како нас стално подсечају “вуду и слични врачеви“.

Други мандат Барака Обаме – Нестабилна Америка ?