Ђилас ante portas

Драган Атанацковић Теодор

Као неко ко сасвим сигурно није од оне врсте оптимиста, којима се оптимизам заснива на веровању у квазидемократске, својевремено, a сада квазипатриотске лапрдарије српских политичара свих боја, узео сам у разматрање једну не баш нереалну, ма колико нелепу опцију.

А то је опција да Ђилас, устоличивши се на челу ДС, у неко скорије време заузме и престол Србије у нестајању.

Неколико ствари говори томе у прилог.

Као што, (будући да су под његовом шапом), не пишу медији, осим ретки, Ђилас помоћу својих маркетиншких агенција у суштини контролише све веће медије у Србији.

Ко пише како њему не одоговара, као што је урадио часопис „Актер“, на пример, може да се опрости од оглашивача.

А то значи и од постојања.

Осим тога, (о чему такође не говоре медији), Ђилас је финансијски моћнији и од Мишковића.

Тадића је уклонио и без гласања. (Далеко од тога да жалим за тим политичким ретардом, само указујем на Ђиласове методе и моћ. Мада мислим да му је у том уклањању помогла и сугестија Америке, да се Тадић отправи у политички секонд хенд, ако не и на отпад, као и све изношено и потрошено.)

Поред побројаног, Ђилас очито има и подршку САД.

А пошто Русија овамо неће доћи преко квазипатриотских, а такође проамеричких политичара, који чине актуелну власт, утицај САД се не смањује.

Ђилас нема војску, али њу нема ни Србија.

Што се полиције тиче, буде ли успео да је плаћа бар за нијансу боље од Дачића, његова је.

Још је само остало питање народа.

Колико би и народ био вољан да се после Слоболенда, Тадићленда и Томоленда, Србија преобрази у Ђиласленд?

И последњи избори су показали да је народ добро увежбан да се нада од домаћих политичара, само ако му се учини да ће ови можда донети бољитак.

А Ђилас је, захваљујући контроли над медијима, јавно понајмање пљуван политичар Србије.

А направио је и онако леп, додуше бескористан, мост.

А био је прошле године и против геј параде.

Макар и накнадно.

Није неки патриотски реторичар, али актуелна власт ће успешно огадити народу и то, патриотску реторику.

Све у свему ово моје „предвиђање“, које се ни мени лично не допада, није без основе.

Нажалост.

И још нешто:  уз Ђиласа ГМО производи и, уопште, Монсантови пројекти ће у Србији имати загарантован успех.

По цену опстанка народа, као што се то већ одиграло у САД.

Не сумњам да ћемо протествовати и прозивати.

И да ће Ђиласа, као и све досадашње, болети она ствар за све то.

Поготово ако му „грађани поклоне поверење“, као што су и свима досадашњима.

Питање Косова и Метохије?

Пошто Америка, о чему сам више пута писао, заправо не жели ону политичку наказу звану „Косова“ као међународно легалну државу, јер у мутном се најбоље лови, Ђиласова политика према Косову и Метохији ће бити као и сва досадашња, чак можда са мање фолирања и псеудопатриотисања.

А ЕУ?

Па ни на том плану се неће ништа битније променити, осим што ће ЕУ све више излазити сама из себе.

Постане ли Србија после свега и Ђиласленд, ја ћу, са онима који се коначно освесте од свих досадашњих превара, правити своју „личну“ Србију, па макар она имала и само пар хиљада „становника“.

Временом ће јој се прикључити и многи други.

Али, о том потом.

Ђилас ante portas