Динкић задужује Србију за још 400 милиона долара

Светска банка

Београд – Светска банка обезбедиће Србији 400 милиона долара као подршку буџету у наредној години али услов за то је постизање договора са Међународним монетарним фондом.

Ово је изјавила данас директорка Светске банке за југоисточну Европу Џејн Армитиџ.

Она је навела и да Светска банка за ову годину прогнозира пад бруто домаћег производа (БДП) од 1,5 одсто, по чему је Србија у најгорој ситуацији у региону.

Армитиџ је, на конференцији за новинаре, прецизирала да пре него што Србији да прву траншу помоћи од 100 милиона долара, Светска банка очекује да земља брзо постигне нови споразум са ММФ-ом.

Она је објаснила да су средства Светске банке намењена за подршку буџету, пре свега, као помоћ у спровођењу реформи јавних расхода.

Армитиџ је навела да је програм са ММФ-ом као услов за помоћ Светске банке стандардна појава и није никакав посебан услов за Србију јер је и за друге земље услов да Фонд да повољну оцену средњорочне макроекономске перспективе.

Због успешне емисије еврообвезница Србији ове године и не треба 100 милиона долара од Светске банке, али надамо се да ћемо та средства моћи да ставимо на располагање наредних месеци, рекла је она.

Како је прецизирала, нова влада направила је храбре прве кораке на спровођењу фискалне консолидације – повећала је ПДВ, акцизе, порез на добит, што су веома важне мере за повећање прихода.

Међутим, поред ограничавања раста пензија и плата у јавном сектору, потребне су додатне мере и на расходној страни због чега ће Светска банка пружити влади подршку у структурним реформама јавног сектора, рекла је Армитиџ.

Она је нагласила да је учешће издатака за јавни сектор и даље врло високо, издаци за плате у јавном сектору су на нивоу од 10 одсто БДП-а, за пензије 14 одсто, а неопходне су и реформе у просвети и здравству.

Такође, нужно је унапредити управљање и ефикасност у државним предузећима да би могли да буду смањени издаци за субвенције, навела је Армитиџ истичући да би ресурси тих предузећа могли да буду много ефикасније употребљени да су у приватном власништву.

Ова година била је тешка за Србију јер је прво оштра зима условила пад производње почетком године, а затим је суша веома лоше утицала на пољопривредну производњу, као и у целом региону, навела је она.

Иако је клима била веома неповољна, главни разлог за рецесију земаља у региону јесте криза сувереног дуга у земљама ЕУ, са којима постоје снажне трговинске везе и из којих долазе инвестиције и капитал, рекла је Армитиџ.

Према њеним речима, у наредној години очекује се раст од 2,5 одсто БДП, најпре због опоравка пољопривредне производње, затим производње аутомобила у „Фијату“ и добре перспективе за долазак страних директних инвестиција.

Армитиџ је подсетила и да је више од 400 милиона долара на располагању Србији од Светске банке кроз постојеће инвестиционе пројекте који су одобрени пре неколико година.

Динкић задужује Србију за још 400 милиона долара