Драган Атанацковић Теодор
У Калифорнији је 6.новембра. одржано гласање поводом грађанске иницијативе да се уведе закон познат као предлог 37, који би произвођачима хране увео обавезу да обележавају храну која у себи садржи ГМО. Грађани Калифорније су се већински изјаснили да НЕ ЖЕЛЕ да се таква храна обележава. Тим поводом преносимо текст са сајта fogcityjournal.com.
Понекад се морате зачудити зашто, иначе интелигентни грађани гласају против сопствених интереса.
Предлог 37 се једноставно тицао права људи да знају када је храна генетски модификована.
Тицала се ознаке, не хране.
То је све.
Предлог 37 је једноставно желео да се храна обележи када је генетски модификована, тако да можемо да знамо шта једемо. Овај предлог се није бавио никаквом забраном, бавио се тиме да имате информацију када се двоумите између ове главице салате и оне.
Зашто је тако мало грађана Калифорније било обавештено или чак забринуто поводом било кога ко покушава да нас спечи да сазнамо како ствари стоје.
Изгледа да су одређене речи као што су „скупо“ или „бирократско“ у речнику противника биле довољне да људи престану да уопште и размишљају о мотивима оних који се противе предлогу.
Њихови разлози могу зазвучати разумно на први поглед, као што је повећена цена због додатне документације која би била потребна али постоје други разлози, много важнији од цене о којима је требало размислити пре него што се каже не.
На пример, требало је само пратити новац. Према писању Лос Анђелес Тајмса, највећи донатори кампање су биле велике биотехничке компаније као што је Монсанто. Колико је вероватно да они који ће имати огромне финансијске добити од пораза овог предлога имају ваше здравље у свом интересу?
Зашто су се толико трудили да одбаце меру чија је једина сврха била да информише потрошача? Да није то исти онај разлог због кога су се жестоко борили да спрече млекаре да ставе ознаку „без хормона“ на паковања са млеком?
Компаније које се боре против Предлога 37 као што су Монсанто и Дипон, зарађују енормне суме новца од ГМ хране; уосталом, то је само још један производ на тржишту.
Немојте сметнути с’ума да Монсантова истраживања на пољу ГМО се тичу прављења профитабилних а не хранљивих усева.
Запитајте се зашто САД касне за остатком света у препознавању опасности од ГМО. Шездесет једна држава очигледно поштује своје грађане више него наша, пошто они верују да свако има право да зна шта једе а ГМ храна се означава као таква.
Пример ових измена је кукуруз коме је убризган ген бактерије која лучи отров који убија штеточине. Шта би се десило када би ови отрови напали наше унутрашње органе пошто их погрешно препознају као штеточине? То би се могло претворити у научно-фантастични кошмар о генетски модификованим бићима која беже у природу.
Превише људи одбацује овакве тврдње зато што је ФДА ( Америчка државна агенција за храну и лекове) закључила да не постоји разлика између генетски модификованих и немодификованих биљака. Иста та ФДА је својевремено инсистирала да су скенери са Х зрацима на аеродромима потпуно безбедни.
Ако је то тачно зашто онда деци није дозвољено да пролазе кроз њих и што је још важније зашто су уклоњени са свих великих аеродрома и замењени скенерима са радио таласима.
Милиони људи који су наивно веровали да су те машине безбедне сада се вероватно питају којој су количини радијације били изложени и колико је та изложеност повећала ризик од добијања рака.
Сада ћемо јести наводно савршено безбедну мистериозну храну док нека даља истраживања не покажу да су се наводни експерти ипак преварили. Док се то не догоди колико ће штете бити нането нашем здрављу.
Оно што уносимо у наша тела утиче на наше здравље и на наш животни век.
Забрињавајућа је чињеница да гласачи нису размишљали о основним стварима док су читали разлоге за и против Предлога 37. Поред компанија као што је Монсанто које профитирају од ове мутант хране, постоје и други који такође убирају плодове на бази чињенице да једемо нешто што је практично нова дефиниција хране.
Постоји изрека да вас 25% онога што једете одржава у животу а 75% онога што једете одржава ваше докторе у животу.
Пораз Предлога 37 – Калифорнија одбранила своје право да не зна
0 comments:
Post a Comment