Избори у САНУ: Титула за 10.000 евра?

САНУ (Илустрација: Мондо)

Београд – Српска академија наука и уметности добила је на изборима у четвртак само 13 нових дописних чланова, дупло мање него што је изабрано претходни пут, 2009. године. Избор редовних прошао је мање-више глатко, па су од предложена 24, звање академика добила 22 кандидата. Потребну подршку за редовно чланство академици нису дали правнику проф. др Кости Чавошком и историчару проф. др Михајлу Војводићу.

Најдраматичније је било на Одељењу друштвених наука, на ком од 11 предложених кандидата за дописне, од којих је чак седам имало подршку одељења, није прошао ниједан! За њих је то и највећи проблем, јер одељење има укупно осам чланова и прети му гашење.

- Изненађен сам што нико није изгласан. После овога не верујем да ћу остати на функцији секретара Одељења друштвених наука – рекао је академик Војислав Становчић ”Новостима”, непосредно после бројања гласова.

Зачуђени су били и остали, али мало ко заинтересован да коментарише. Ни председник САНУ Никола Хајдин није желео да оцењује изборне резултате.

- Мали број новоизабраних последица је притиска улице и онога што се тамо говори. Тако нису прошли ни они који су заиста изузетни – кратко је прокоментарисао академик Љубиша Ракић, потпредседник САНУ.

А приче са улице пренеле су се и у холове најзначајније научне и уметничке институције. Последњих дана појединим академицима анонимно су достављана писма и дискови са материјалом у којима се тврди да у САНУ постоје незаконите радње, да је уочи избора лобирање превазишло уобичајене оквире и прерасло у отворену трговину гласовима, где је подршка Одељења коштала по 10.000 евра.

- Добио сам и ја тај диск. Не знам ко га је послао, али сам сигуран да Академија о томе не сме да ћути. Свакако морају да реагују и надлежни – Министарство просвете и тужилаштво. Неко треба да испита има ли истине у тим тешким оптужбама – сматра Часлав Оцић, дописни члан САНУ. – Помиње се и да је фалсификован потпис академика Љубомира Тадића, како би један од кандидата добио потребну подршку Одељења.

Највише оптужби у тим писмима пало је на академика Војислава Становчића, како је управо он трговао гласовима и подршкама, по цени од 10.000 евра. Он тврди да ништа од тога није истина, али каже да неће реаговати нити тужити било кога.

- Таквих прича било је и раније, али Академија никад није реаговала – наглашава Становчић. – Не знам тачно чији су интереси да блате САНУ, али мислим да су то неки утицаји који долазе изван наше земље.

А управо ови трачеви, сматрају поједини академици, довели су до тога да нико од кандидата са подршком одељења које води Становчић није прошао.

Ни академик Матија Бећковић не верује у тешке оптужбе на рачун својих колега академика, и каже да то долази од оних ”који би радо да уђу у Академију, али не могу”.

- Одувек су постојали академици потребни Академији, и академици којима је потребна академија. У таквим нападима вероватно учествују ови други – сматра Бећковић.

За разлику од претходних изборних седница, када је било свечано, догађаји у сали били су у сенци прича у ходницима.

Хандке убедљиво

Највише гласова, чак 102, добио је књижевник Петер Хандке, нови дописни члан САНУ. ”За длаку” су прошли Исидора Жебељан и Милорад Митковић, са минималним бројем потребних гласова.

Син председника САНУ, Раде Хајдин добио је 27 од могућа 124 гласа. Да би били изабрани у редовне чланове, била су потребна 43, а за дописне 66 гласова.

САНУ тренутно има 172 члана

Након завршених избора, САНУ има укупно 172 члана – 109 редовних и 63 дописна. На изборима су гласала 124 члана, а бирали су између 51 кандидата за дописне и 24 за редовне чланове. Од 2009. године и претходних избора преминуо је 21 академик.

Избори у САНУ: Титула за 10.000 евра?