
Љубиње (Фото: spc.rs)
Љубиње – У љубињско насеље Штит, које има 15 домаћинстава, удало се шест Рускиња. На овом броју се све не завршава, јер седма живи у Љубињу, а последња љубињска невеста је пре петнаестак дана упловила у брачну луку.
„Ово је село друкчије мало. Кад сам дошла из Москве, велики град Москва, дошла сам у Љубиње, нисам могла да осетим ништа, мало место. Било је мало необично, мислила сам да је мало већи град. А сад сам навикла, и боље ми је сад ту. Кад дођем у Москву, сад ми је тамо необично. Ту ватра, ложила ватру од дрва, катастрофа“, почиње своју причу једна од шест љубињских невеста из Русије Олга Никифорова.
У мало место од неких 4.000 становника стигла је пре пет година. Није било лако, али године су учиниле своје. Олга није прва, која је стигла у ову источнохерцеговачку варош. Пре 22 године дошла је Галина Бокић, такође из Москве. Предаје руски језик у љубињској средњој школи, а ипак, иако је прошло 22 године, није заборавила своју родну Москву.
„Тешко питање, не могу на то питање да одговорим. Ја у срцу носим и једно и друго. Ради деце носим и ово, а нисам своје одбацила. Видите, кад дуго не будеш тамо, некако се охладиш. Кад дођеш, обнове се та осећања и буде теже“, прича она.
Галину је пре више од две деценије упознао Вељко Бокић који је радио у Русији. Каже родила се љубав, брак, а онда повратак у Љубиње.
„Ми смо се забављали пре, кад сам ја радио тамо. И тако, свидели смо се једно другоме, и онда није било више никаквих препрека. Свугде где сам хтео, ишли смо, где је она хтела, ишли смо. Мени се чини да су и они остали добро, иако не знам њихова мишљење. Има у Требињу неки Бокић што се оженио, има овде братић мој што се оженио. Нисам чуо ништа лоше“.
Галина је изгледа била добар пелцер, примила се на овај херцеговачки крш, па су стизале и друге Рускиње. Недавно је још један Љубињац у Москви оженио Рускињу. Свекрва Љуба Радић још увек није видела младу, само преко скајпа.
„Син се оженио. Година и по да је отишао. Венчали су се тамо. Видели смо се преко Скајпа, али нису још долазили“, каже она.
Начин живота и мало место већини Рускиња из Москве били су највећи проблем, али кухиња није причињавала потешкоће, поготово кад желите да удовољите мужу.
„Руска храна…. Навикли смо на здраву храну. И српска у руска заједно иду. Што воли мој муж, то ми је све најлепше. Што мој муж тражи, то кувамо – и пасуљ и печење и све. Све што затражи, ја могу да скувам. Могу и питу да испечем.“
Поучена икуством претходнице ускоро ће још једна Рускиња кренути пут Љубиња. Досадашње Рускиње све живе у љубињском насељу Штит, у улици која се зове Црногорска. Сложне су, ако се Љубињци не би љутили, да је преименују у Руску – разлози за то сигурно постоје.
Руске невесте запоселе Љубиње
0 comments:
Post a Comment