Нафта, Путин, супербогати и "обични" Руси

Владимир Путин (Фото: Новости)

Москва – Председник Русије Владимир Путин верује је да његова земља и идуће године може да оствари, упркос економској кризи у развијеном делу света, солидан привредни раст, док аналитичари у Москви упозоравају да су цене нафте и даље „Ахилова пета“ руске привреде.

Економиста данске Саксо банке Стин Јакобсен упозорава да би пад цена сирове нафте у 2013. години од 40 до 50 одсто, због могућег великог глобалног смањења тражње те стратешке сировине, за Русију био „крај света“.

Барел нафте, на две главне светске берзе у којима се тргује том стратешком сировином, у Њујорку и Лондону, сада кошта од 90 до 105 долара, што значи да би, ако се „црна“ прогноза испуни, појефтинио на свега 45 до 50 долара.

Руски буџет се сада пуни са више од две трећине приходима од продаје нафте, гаса и мањој мери неких других виталних сировина.

У буџету који је утврђен за 2013. и оквирно за 2014. годину предвиђена је цена нафте од 97 до 100 долара по барелу, док ће се у 2015. буџетски приходи и расходи израчунати на основу нешто мање цене нафтног барела од 94 долара.

Русија ће ову годину завршити, судећи према најновијим оценама владиних економиста, са растом од 3,7 одсто, што је двоструко мање него у већем делу протекле деценије, али је и знатно боље у односу на групу водећих западних земаља које се још увек боре да превазиђу последице рецесије у 2008. и 2009. години.

Путин је рекао, коментаришући текуће макроекономске показатеље, да су ове године били „прихватљиви и добри“, јер је осим наведеног привредног раста инфлација опала са 13 на 6,1 одсто, што најнижи показатељ за протекле две деценије, а незапосленост је на прихватљивој стопи од приближно пет одсто.

Привреда Русије је сада, међутим, пред средњерочним и дугорочним изазовима, јер је исувише ослоњена на енергетски комплекс и због тога лако рањива, казао је Путин.

Руски председник и министар финансија Антон Силуанов сагласни су у оцени да Русија у будуће мора стално имати бездефицитни буџет, какав је остварен и у протекле две године, баш захваљујући великом девизном приливу од продаје нафте и гаса.

Русија би, према пројекцији владе, до 2020. године требало да буде међу првих двадесет држава са најбољом климом за инвестирање и да отвори 25 милиона нових радних места.

У владиној пројекцији је предвиђено, осим тога, да се до 2018. године приходи становништва повећају за 50 одсто.

Према подацима које је објавио портал Финмаркет.ру, Русија ће на крају идуће године имати нешто већи бруто домаћи производ по глави становника од 16 хиљада долара (према ценама из 2005.)

Бољи познаваоци ситуације у руском друштву и привреди указују да приликом анализе података о нивоу БДП-а по становнику треба имати у виду да се савремена Русија дели на јако малу групу супер богатих људи и огромну масу становништва који имају приходе који су једва довољни за преживљавање.

Просечна месечна плата у Москви је, додуше, према неким анализама, већа од хиљаду долара, али треба имати у виду да је руска престоница један од најскупљих градова на свету.

Руски и међународни стручњаци углавном су сагласни у оцени да би најпространија и по залихама најважнијих сировина најбогатија земља света требало, дугорочније гледано, да уђе, заједно са Кином, Индијом и Бразилом, у групу економски најмоћнијих држава.

Опозициони настројени економисти, укључујући и академика Сергеја Глазјева, сматрају да Путин и влада коју он контролише „спутавају“ домаћу привреду и гуше њен раст, јер превише девизних резерви улажу у вредносе хартије САД и неких других најразвијенијих земаља.

Глазјев предлаже да се уместо тога новац из девизних резерви, тренутно „тешких“ око 530 милијарди долара, употреби у значајнијем обиму за подстицање домаћег привредног раста који би тада, према његовој оцени, могао на годишњем нивоу да достигне и двоцифрени ниво.

Тада би Русија, према мишљењу Глазјева и његових истомишљеника, нагло почела да се развија и могла би, без већих проблема, да створи и сопствену валутну зону, са рубљом као регионално важном и признатом валутом.

Путин и влада коју предводи бивши председник Дмитриј Медведев не искључују да у будућности могу применти наведени рецепт Глазјева, али за сада се ограничавају само на склапање двостраних међудржавних аранжмана о међусобним плаћањима у локалним валутама.

Такав споразум је већ склопљен са Кином и још неким другим земљама са којима Русија има све већи обим трговинске размене.

Путин и његови економски саветници много полажу и на даље ширење царинског савеза у коме су за сада осим Русије још Белорусија и Казахстан, али је, како у Москви стално истичу, тај савез отворен за свих девет других чланица Заједнице независних држава.

Нафта, Путин, супербогати и "обични" Руси