Да може, било би црње

Драган Атанацковић Теодор

Смете ли да погледате стварности у очи?

Јер шта је у њима?

Црно да црње не може.

Дежурни „мудраци“, наравно, мисле да може и црње.

Као и увек, варају се.

Ваљда мисле да би било црње када би нас и дословце тукли у главу, уместо што нам само разбијају мозак и његов садржај.

Као што рекох: варају се.

Јер да крене дословно ударање у главу, па тргле би се и сиње и остале кукавице.

Знају они то, па дозирају.

Зато је ово најцрње.

Црње не може.

Људи испрепадани, али не дословним, него суптилним, лукавим и прелукавим малтретирањем, које чак многима једва и личи на малтретирање, а опет га се боје.

Ћуте „умне главе“ по САНУ и шире.

Глуме незаинтересованост, а боје се.

Боје се професори факултета да не остану без радног места.

Боје се радници да не остану без радног места.

Боје се сељаци да им не поскупе ђубриво, да им не откупе кукуруз и све друго.

Страх је општи.

Таквог није било ни за време хитлеровске окупације.

Онда је тај страх бар био реалан.

Па су га многи свеједно превазилазили и улазили у борбу.

То што појединци искоче, па тресну право у главу овом или оном истином, багру не брине.

Ти појединци су окружени морем устрашених.

А сами могу само да „вичу у пустињи, а ни ветар их не слуша“.

Према томе, црно је да црње не може.

Да може, било би.

Патриоти се замајавају својим приватно-страначким „протестићима“ док им патрија, домовина, одлази у три пичке материне.

Нећу да увијам и „културишем“, баш је тако.

Сада нам стиже и легализација ГМО, удар на сам опстанак.

Европа је капитулирала, јер је њена комисија, устрашена и подмићена, одбацила резултате независног истраживања о катастрофалним последицама ГМО исхране и, посредно, признала да је готова и да ће њени народи, а и ми са њима, да ждеру ту фундаментално-геноцидну храну док не нестану. А нестаће за неколико генерација.

И зашто?

Зато да би плутопатократе свој профит дизале до небеса, да би политичари, новинари и „интелектуалци“ примали масно мито.

Фуј.

Могу само рећи да је штета што је Господ решио да више не прави потоп.

Јер, ако је икад било време за њега, сад је.

Па да пропаднемо к’о људи, од Божје руке.

Али, није моје да судим о Божјем науму.

И још нешто: ако ћемо и пропасти и нестати, па добро.

Али оволико срамну пропаст зарад тако јајарских циљева, профита и мита, не могу да назовем ни својим, а камоли Божјим делом.

Не пропадамо ми због људи, него због сотонских испрдака.

И то је оно што највише вређа!

За те јајаре је Хитлер био господин човек, будала и манијак, али господин човек, зликовац из убеђења.

Да може, било би црње