Историја ће судити свима због Српства у дућану!

Петар Милатовић Острошки

Од Српства се не живи него се живи за Српство!

Док црни мапокројачи иза кулиса антицивилизацијске завере, преко националних штеточина и политичких дилетаната на власти и у највећем делу опозиције, своде Србију на предкумановске границе од пре 1912. године, и то баш на стоту годишњицу ослободилачког Првог Балканског рата, патриотске српске невладине организације остају разједињене без кохезионе снаге која би их окупила и ујединила испод Крста Светога Саве и слободарског барјака Немањића.

За последњих 20 година много пута сам лично молио, преклињао разне невладине патриотске организације да се клоне расцепканости, да се уједине у моћан патриотски српски блок који би на свим изборима освајао апсолутну већину!

Уместо тога многи из невладиних патриотских организација, нарочито неки који су се појавили пре десет година, после заједничког ударања у америчке пробушене шерпе заједно са Чедом Јовановићем, трчали су у америчку амбасаду у Београду на консултације и код Драгана Ђиласа по инструкције и његове новчане донације, после чега су, као политички покрет, учествујући на изборима и не прешавши цензус, директно направили штету Српској радикалној странци и Демократскојстранци Србије.

Мој савет таквима у јануару 2009. године да управо они буду тај нуклеус око кога ће се окупити све српске патриотске невладине организације и формирати респективна национална политичка снага, донео ми је острашћену мржњу челника те невладине организације који су мислили да сам их тадашњим саветом препознао као Тројанске коње који остављају магареће отиске.

Да будем искрен, нисам их тада препознао, али остала ми је у памћењу непопијена кафа на столу кад је један од челника те невладине организације, а сада политичког покрета, чувши моје речи да ће српски народ сматрати секташима и трговцима са Српством све оне који одбијају уједињење испод Крста Светога Саве и слободарског барјака Немањића, брже боље је побегао главом без обзира и памећу без циља.

Од тада престаје наша комуникација иако су се пре тога челници те организације најсервилније понашали према мени.

Дошли су до логичног закључка да се никако не уклапам у ђинђићевско скојевско и контраобавештајно, комунистичко „светосавље“ које финансира Драган Ђилас!

После тога су ишли на поклоњење у америчку амбасаду и истовремено из Беча су почеле да стижу претње смрћу Борису Тадићу, због чега сам директно ја оптужен у Аустрији, мада сам те подлости јавно раскринкао поразивши по трећи пут за последњих 30 година педатно бечко правосуђе које је узор хашком трибуналу.
Занемаривши нељудско понашање трговаца са Српством пружао сам шансу људима да буду људи, али неки су демократски изабрали негацију људскости.

Кад сам у разговору са уредником једног патриотског сајта у отаџбини поставио саговорнику питање: – Шта би се десило кад би неко са чистом биографијом окупио око једног стола све челнике патриотских невладиних организација и предложио им уједињење?, добио сам одговор: – Тај би био ухапшен и пре него би тај предлог изнео за столом!

Закључак и коментар препуштам читаоцима.

Сећам се да сам 1983. године објавио збирку афоризама „Трпијада“.
Сада поуздано зам да ћу морати, после 35 објављених књига, да напишем нову књигу афоризама која ће се звати – УДБИЈАДА!

Она УДБИЈАДА која је присутна свуда, у странкама, покретима, невладиним квазипатриотским организацијама, средствима јавног информисања (штампа, радио и телевизија), исцепканим вашарским протестима по престоници у исто време док окупатори и домаћи терористи легализују криминално отимање Ковова и Метохије од Србије.

Заборавља се, намерно или случајно, да ће историја свакоме судити због злог чињења и темпираног дефетистичког нечињења. Грешим! Чине многи. У заглављу свих тих расцепканих српских патриотских невладиних организација треба да стоји заједнички лого – СРПСТВО У ДУЋАНУ!

Медиокритетским трговцима са Српством мора бити јасна јавна порука: ОД СРПСТВА СЕ НЕ ЖИВИ, НЕГО СЕ ЖИВИ ЗА СРПСТВО!

Историја ће судити свима због Српства у дућану!