Дачићева "одбрана" српског народа

Тачић и Тачи, сем у килограмима, тешко их је другачије разликовати (Фото: РТВ)

Београд – Понашање Ивице Дачића прелази све границе и постаје увреда за нормалан људски ум. Његова наводна објашњења у вези са преговорима, које води са Тачијем и Бриселу, под будним оком “баронице” Ештон, већ су изван граница логиге и разума. Најпре, чему служи неистина да Србија мора да потпише и спроведе у дело све што је претходна влада договорила. И то због чега? Због пута у Уједињену Европу којег нема, јер нема ни Уједињене Европе? Ко још, сем Срба, даје све своје што има за нешто имагинарно, непостојеће или за оно чему се разуман човек ни од Бога не нада. Дајеш све да не добијеш ништа!

Председник српске владе је пристао на размену официра за везу, што је први корак за будуће успостављање пуних дипломатских односа с неком земљом с којом таквих односа нема.

Размена официра за везу је дипломатска акција или први корак у успостављању политичке комуникације између две суверене земље. До размене официра за везу долази се међународним уговором (између двеју независних држава) и никако другачије. Потпуно је неважно да ли ће се такви “официри” налазити у отвореним канцеларијама у Београду и Приштини или у неким просторијама које ће им обезбедити Европска унија. Важно је да су официри за везу “размењени” и да имају адресу на којој се могу наћи. Свака прича да желимо да избегнемо Бечку конвенцију овде личи на ону причу у фусноти (“пахуљи”), која би требало да стоји текстуално (или не) на табли којом се Косово представља.

Како год да се Косово појави на међународним форумима, са или без звездице, оно је тамо у равноправном статусу са другим државама, јер звездица може да буде и знак да је та држава “нова”. Српске власти су ту, лакомислено, великим делом испустиле најјачи аргумент који имају у одбрани своје свете земље, а то је Резолуција СБ УН 1244.

Дакле, српске власти настављају да праве будалама свој народ, користећи сурогат термине за оно што су уистину договорили или су потписали. Оригинални уговори се потписују на енглеском језику и, на пример, тамо нема никаквих “административних линија”. У том језику постоје само границе (бордерс), биле оне “административне” или “међудржавне”. Отуда, када се потпише ИБМ (Интегратед бордер манагемент ‘интегрисано управљање границом’), тада се подразумева да је потписан (међународни!) уговор о начину на који ће заједничком границом управљати две суверене земље. Заправо, то је онај начина на који се данас регулишу државне границе унутар земаља Европске уније.

Докле Србија мисли да забија главу у песак и прави се да не види оно што сви виде? Ивица Дачић све више личи на Нерона непосредно пред оно доба у коме се овај спремао да запали Рим, да би га преуредио по својој вољи. Отуда ваљда и најновија Дачићева “мудрост”, изречена након треће “рунде” разговора са Тачијем, у којој апелује на Србе да верују својој влади:

“Између чекића и наковња увек ћемо изабрати наш народ!”

Наравно, нико не помишља да би само луд народ могао да поверује онима који хоће да га (по)ставе између чекића и наковња.

Дачићева "одбрана" српског народа