Уз уговор за посао и потпис за отказ

(Фото: Новости)

Београд – Свакога дана се у Србији подели по 300 отказа, процењују синдикалци, а све више их је већ унапред ковертирано. Ипак, иако се приликом потписивања нових уговора о раду све чешће потписују и бланко откази, ову појаву је веома тешко зауставити првенствено зато што је Инспекторат рада не препознаје као прекршај!

Синдикати у Србији, међутим, добијају све више притужби радника, који тврде да су их приликом склапања уговора о раду послодавци приморали да потпишу и отказе без уписаног датума, које су потом шефови могли да активирају у случају болести запосленог, али и приликом трудноће или ако пак желе да отпусте радника без отпремнине. У овој пракси предњачили су власници малих фирми и предузећа, трговци и угоститељи, али на то нису имуна ни јавна предузећа.

„Тако се радници све време држе у шаци јер знају да у сваком тренутку могу да остану без посла, и то без отпремнине и права на накнаде са бироа. Зато су бланко откази постали мање-више пракса“, примећује и Зоран Михајловић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије.

„А најгоре је што то држава толерише. У свеопштој кризи, када нам је незванична стопа незапослености већ премашила ”црних” 30 одсто, онима који уопште запошљавају нове кадрове дата је могућност да бирају, манипулишу, уцењују… Србија је тако постала рај за несавесне газде, а по начину пословања све смо ближи сивој и црној зони него уређеном друштву.“

А да је сузбијање бланко отказа у овом тренутку ”немогућа мисија” потврђују и у самом Инспекторату рада. По речима директора Драгољуба Пеураче, иако Закон о раду не дозвољава ковертирање отказа, ова се појава тешко и открива и доказује, а за њу закон не прописује никакву казну.

„Ковертирање отказа заправо значи да се отказ даје унапред, зависно од воље послодавца. А ко унапред тражи изјаву о отказу, манипулише вољом радника јер на овај начин отказом не располаже онај који га даје већ онај коме се упућује“, каже Пеурача.

„Проблем је, међутим, што инспектори рада нису у могућности да утврде ову злоупотребу јер то превазилази њихова овлашћења. У пракси, послодавци негирају да су тражили отказ од својих запослених, што инспектор рада не може да утврди на недвосмислен начин јер се бланко откази не налазе у досијеу запосленог.“

Зато инспектори такве раднике упућују на суд, али су и тамо мале шансе за доказивање манипулација јер се бланко откази не уручују у два примерка, па се све своди на рекла-казала. То би се у ближој будућности, међутим, могло променити.

„Ковертирани откази су срамота за сваку демократску земљу, каква би Србија желела да постане“, закључује Милорад Мијатовић, из скупштинског Одбора за рад.

„Зато ће се ово питање отворити приликом следећих разговора око измена и допуна Закона о раду. Новим прописима би се могло омогућити и откривање и кажњавање јер је то једини начин да се измени ова антицивилизацијска пракса, на коју је, нажалост, све више радника приморано.“

Од газде одлазе право на суд

Драгољуб Пеурача саветује свима који ће тек засновати радни однос да нипошто не потписују бланко отказе.

„Уколико послодавац инсистира на томе, било би препоручљиво да запослени затражи један примерак наведеног отказа ради остваривања својих права у судском поступку“, каже Пеурача.

Уз уговор за посао и потпис за отказ