Ко је напао Марка Јакшића?

Ана Радмиловић

Најава српског смака света на пролеће, који ће – као и до сада – почети на Косову.

Марку Јакшићу је пред зору 19 децембра испред зграде у којој станује у Косовској Митровици – запаљен џип. Према изјави коју је Јакшић дао агенцији Танјуг, он сумња да су извршиоци Албанци и да је у питању порука. Марко Јакшић је, као дугогодишњи члан ДСС и лидер Срба са севера Косова, препознатљив по тврдом ставу одбијања учешћа Срба у косовским институцијама. У последње време му је рејтинг на Северу знатно скочио, откако су грађани – међу којима и многи његови политички опоненти и отворени непријатељи – благо је рећи, разочарани у политику коју београдски преговарачи и други упосленици Републике Србије покушавају да спроведу.

Од покушаја кадрирања из Канцеларије за КиМ – где се наишло

на отпор представника Срба – када је неко хтео да склони начелника Косовско-митровачког округа Раденка Недељковића, због тога што је овај у ДС – а тај неко није знао шта је тај човек урадио за безбедност округа и његов рејтинг, а који нема везе са чланством у странци – преко отпуштања људи са Севера и запошљавања оних који о Косову знају мање него просечан Звечанац о Срему (Срби с Косова знају доста о Војводини јер им је то честа исељеничка „за злу не требало“ дестинација, где купују имања), и сличних ствари – нова влада је готово невероватном брзином изгубила поверење Срба с Косова, као и оних којима је до Косова на било који начин стало. О царини, преговорима, изјавама званичника српских – не треба трошити много речи.

Неколико порука

У том светлу, опрезна изјава Јакшића који каже да су му џип испред зграде у ситне сате запалили Албанци, више говори о његовој намери да не шаље поруке о нејединству међу Србима на Северу – онима који су у странкама на власти и онима који то нису, али им је рејтинг далеко већи – него што има везе са оперативним подацима и правцу у којем се крећу сумње безбедњака.

Паљење џипа Марка Јакшића може да послужи да пошаље неколико порука. Албанцима и међунаропдној заједници да послужи као прича о некаквим криминалним делатностима овог политичара, те да на раст његовог рејтинга баци сенку и ствар преведе са политичког на поље неких нерашчишћених рачуна. Народу који му се поново окренуо шаље поруку да „страшни Марко“ није недодирљив, мада је део фолклора и готово да нема виђенијег Србина са Севера а да му неко у неком тренутку није дигао ауто у ваздух. Често заиста из крими-разлога, мада је било случајева да се ради само о политици и поруци да неко није задовољан деловањем објекта овакве „обраде“.

Сумња полиције са Севера дакле иде у смеру супротном од Приштине. Обновљени утицај ДСС и његовог најпрепознатљивијег експонента на Северу – Јакшића у овом тренутку, према логици којом се руководи КПС, не смета толико Приштини колико струји која из Београда жели да промени однос снага утицаја на грађане Севера.

Спречавање утицаја

Уколико сам Јакшић изјављује како сумња на Албанце, овде не би требало инсинурати а посебно не инсистирати на евентуално мало другачијем сценарију. Ипак, када се – у тренутку док представници власти у Србији веома убрзано раде на нечему што никоме не мирише на добро – деси таква ствар, као паљење возила препознатљивом опоненту такве политике убрзања признања Косова – чији утицај поново јача, онда просечан новинар позове људе задужене за безбедност на терену.

„Починиоци непознати полицији, трага се за њима, бићемо обавештени“, ако се сазна ко је то урадио. А неће се сазнати. У претходној реченици нетачни су футур и негација. Сазнало се. Доказа нема. Постоји само анализа Јакшићеве позиције и препознатљив „рукопис“ починилаца. И тај „рукопис“ је, препознају безбедњаци с терена, полицијски рукопис и много пута читан на Северу да би био новост и самом Марку Јакшићу и онима који „интензивно трагају за починиоцима“. Починиоци су небитни. Битни су наручиоци, али то је опште место.

Зашто је овај догађај битан? Зато што је овакав начин додатне дестабилизације Севера и стварање пометње међу грађанима који су заузели чврст став у борби против имплементирања онога што држава сада ради, дестабилизујући по целу Србију – мада би довољно важно било све и да се односи само на већ ионако нестабилан Север. Ко не сматра да напади на људе који имају утицај на грађане севера Косова не дестабилизују Србију, он очигледно није чуо ништа о томе да се у Београду некоме жури да што пре буду избори, да је утицај једне групе из Београда на Србе са Севера – ометајући по оне које занима власт у Београду и да се – ма како архаично звучало – у кризним ситуацијама Београдом (Србијом) увек владало преко Косова.

Дакле, ако су тачне гласине о пролећу (марту) као тренутку када ћемо поново имати српски смак света, тај смак света ће – као и до сада – почети на Косову.

Ко је напао Марка Јакшића?