Буђење српске елите: Небојша Катић

Небојша Катић (Фото: Б92)

Последња дешавања у низу понижења српског народа мођжда донесу ни нешто добро српском народу. Поједини политички и народни покрети су схватили да само удруживањем могу да донесу неку корист Србији. Јавља се све више гласова да је крајње време да се нешто промени и да Србија не може још дуго да чека.

Та енергија захтева и елиту која ће да стане на чело промена. Србија је одувек имала елиту, али се елита држала по страни. Крајње је време да та елита изађе из сенке и стане на чело народа. Народ зна шта му је чинити, али му требају представници који ће те жење да спроведу у дело. Досадашњи пропали политички покрети су користили себи самима и страним интересима. Време је са елиту која ће да ради за народ.

Једна од особа која је поштована у Србији је и Небојша Катић, финансијски и пословни консултант који живи и ради у Лондону од 1992 године. До 1998 године његова пословна каријера била је везана за београдски “Енергопројект”.

Небојшу Катића поштују и цене и најватренији љубитељи западног економског модела. Имао је своју колумну дуго на Политици и био је чест гост на РТС-у, Б92, Блицу…

Данас нам је скренута пажња да је Небојша Катић помало променио своје ставове. На Вама је да донесете сличне закључке или исте одбаците као субјективне. Наиме, на свом блогу је оставио следећи коментар који сматрамо изузетно значајним. Коментар је остављен једном посетиоцу блога. Преносимо га у изворном облику.

„Srbija bi verovatno trebalo da zamrzne pregovore o Kosovu, da svoj evropski put uspori i da ga tretira samo kao jednu od mogućih alternativa. Ubrzavanje evropskog puta bi imalo smisla samo ako bi Srbija dobila – ne datuma za pregovore- već datuma za ulazak u EU pod jasno definisanim uslovima. Bez tog datuma, Srbija previše žrtvuje za goluba koji nije čak ni na grani. Evropa je uspela da i nekoga poput mene, ko je apsolutni evroentuzijasta, ko je zaljubljen u Evropu i u Evropi živi jer je tako odabrao, natera da napiše ovo što ja upravo pišem. Ali….

Bojim se da u Srbiji više nema volje za bilo kakvo žrtvovanje u ime slobode, ponosa i budućnosti. Sve i da te volje ima, u Srbiji nema znanja i intelektualnog kapaciteta za samostalnu ekonomsku i državotvornu politiku. Otuda je održavanje iluzije o evropskoj budućnosti jedina politika koju država, ovakva kakva je, danas može voditi. Ona je laka za vođenje, jer te iluzije vešto potpiruju evropski političari, držeći Srbiju na kratkoj uzdi. Pri tome, Srbija je u ekonomskom kolapsu i dešava se ono, o čemu sam pisao početkom 2008. godine:

“Nerešavanje ekonomskih problema moglo bi ozbiljno da ugrozi međunarodni položaj Srbije i njenu spoljnu politiku. Srbija danas čvrsto, gordo i pomalo kočoperno brani svoje pravo na Kosovo i Metohiju. Takav pristup je razumljiv sa etičkog, istorijskog, pravnog i svakog drugog aspekta, i korespondira sa najdubljim osećanjem nacionalnog identiteta i pravde. Nažalost, ekonomska osnova srpske čvrstine je nejaka, kao i mogućnost da se reči pretvore u dela.

Dugoročna stabilnost Srbije presudno zavisi od priliva novog investicionog kapitala. Kratkoročna egzistencija već sada zavisi od ma kakvog priliva, po bilo kakvom osnovu, po bilo kojoj ceni. Potencijal za destabilizaciju rovite srpske privrede je takav da bi Srbija u ciglo par meseci mogla biti na kolenima, bar u ekonomskom smislu. Pri tome nije previše važno da li bi haos bio namerno izazvan i orkestriran, ili bi nastao spontanim pogoršavanjem spoljnih ekonomskih faktora i/ili haosom na domaćoj političkoj sceni. Kakav god da je scenario, Srbija bi mogla da se nađe u nepodnošljivo ponižavajućoj poziciji, da moli za pomoć upravo one koje danas kudi. U teškim ekonomskim krizama ponos je prva žrtva. Granice suverenosti jedne države u tesnoj su vezi ne samo sa etosom nacije, već i sa njenom finansijskom snagom.”

Zanimljivo je i da su se neki od mojih “političkih” tekstova najmanje dopali čitaocima:

http://nkatic.wordpress.com/2006/05/04/strategije-proslosti/
http://nkatic.wordpress.com/2007/04/10/nacionalni-interes-i-kriticko-misljenje/
http://nkatic.wordpress.com/2008/02/26/snaga-malih-ciljeva/

Hvala na lepim rečima.“