У кризи само богаташи опстају

(Фото: srbijadanas.net)

Београд – Губитници се броје стотинама хиљада. Ту су незапослени са подужим „стажом“ на Бироу, у међувремену отпуштени, пензионери, предузетници, њихови радници…. Грађана Србије које је, сада већ четворогодишња, криза тек окрзнула, или су у њој профитирали, неупоредиво је мање. То се десило само онима који су је и дочекали као – добростојећи.

Године тешке економије биле су милосрдније према људима на добрим позицијама, пре свега у финансијском сектору, државној управи. Број запослених се повећао и међу уметницима, иноваторима, научницима, запосленима у забави и рекреацији, комуникацији….

„Од избијања светске економске кризе можемо рећи да је веома мало добитника, а да је највећи део становника губитник „, каже економиста Мирослав Здравковић, уредник сајта „Макроекономија“. “ Највећи губитници економске кризе у Србији су незапослени, предузетници, радници у прерађивачкој индустрији, грађевинарству, трговини, пољопривреди и саобраћају. У овим гранама број запослених је смањен за 113.000. Већи број запослених, осим у три јавне делатности, државној управи, здравству и образовању, имају креативне услуге, али и оне мање креативне, попут финансијских делатности и пословања са некретнинама.“

Евиденција незапослених у Србији од почетка 2009. године до данас бројнија је за око 36.000 људи, што је око 4,9 одсто. Књижицу су на биро донеле хиљаде људи са високом стручном спремом, па их је тамо сада чак 64.000.

Продужавање списка незапослених није ишло темпом којим су пљуштали откази. За четири године пало их је 268.000 и већина није нашла нови посао.

„Од септембра 2008. број запослених у предузећима смањен је за 91.000, за око четири одсто, и то је заправо успоравање тренда који траје од 1990. године“, објашњава Здравковић. „У предузетничком сектору, у коме је до тада значајно растао број запослених, без посла је остало 176.000 људи. То је смањење од чак 31 одсто.“

Док је приватни сектор изгубио стотине хиљада запослених, у јавном су „армију“ смањили за 12.339.

Анализа Министарства финансија и привреде недавно је показала да су током кризе плате у јавном сектору расле брже него у приватном. На крају прошле године државни и јавни упосленици су зарађивали близу 45.000 динара у просеку, а приватни – једва мало више од 35.000 динара. Највећи раст забележен је у јавним предузећима – са око 42.000 у 2008. години, на 54.000 крајем прошле године. А по примањима, пензионери су прошли лоше.

„У просеку, запослени су имали мањи пад зарада него пензионери „, објашњава Здравковић. “ Примања првих смањена су за 4,6 одсто, са 385 на 367 евра, а најстаријих за 10,1 одсто, са 227 на 199 евра. Мањи пад зарада запослени су платили отпуштањима. Број пензионера повећан је за 71.000, ако се не рачунају војни. Пад примања у еврима додатно је погоршан „евроинфлацијом“ у Србији. Независно од раста динарских цена, у Србији брже расту и цене у еврима у односу на чланице Европске уније. То се стручно зове конвергенција нивоа цена, па се у овом виду конвергенције најуспешније приближавамо ЕУ. То је додатно погоршало стандард запослених и пензионера.“

Док су сиромашни сиромашили из године у годину, број најбогатијих у Србији је неким чудом порастао. Евиденција Пореске управе је током 2008. године пребројала 16.500 милионера. Толико је грађана платило порез на годишњи доходак. Ове године, додуше за лањска примања, порезницима је стигло око 21.000 пријава.

А свако ко се пита ко су богаташи у Србији, ова листа тешко да ће дати веродостојан одговор. По њој, криза није оштетила правнике, економисте, адвокате, машинске инжењере, мале привреднике и, наравно, директоре. То су најчешћа занимања међу обавезницима овог пореза.

ДА су богати углавном остали у истом статусу, потврђује и продаја луксузне робе. Нико се не жали на пад промета најскупљих артикала, па ни продавци аутомобила.

„Такозвани премијум сегмент продаје аутомобила је прилично стабилан „, каже Милош Петровић, председник Српске асоцијације увозника аутомобила и делова. “ Годишње се прода око 1.500 оваквих аутомобила. По 500 „аудија“, око 500 „БМВ“ и 500 „мерцедеса“. Ретко се деси да неко ко вози аутомобил из ове класе, пређе да купује јефтинији. Може само да се деси да „мерцедес“ замени за „ауди“, или обрнуто.“

Трговци аутомобила, међутим, признају да 2008. година није била уобичајена. Пред сам почетак економске кризе, већина је живела преко својих уобичајених могућности. Тако је и продаја четвороточкаша била знатно већа.

„То је била потпуно нереална година, јер су многи који заиста немају услова за тако скупе аутомобиле, помислили да могу да их приуште. Многи од њих су после две године остали без кола“,додаје Петровић. “ Њихов бизнис није могао да прати те трошкове. Узели су кола на лизинг. Рата им је била око 700 евра, али исто толико су морали да дају месечно и за „каско“ осигурање. Истина је да ове године продаја иде нешто слабије. И то зато што је већина тих људи аутомобиле мењала на три године, а сада су то продужили на пет година. Не толико због штедње, колико због тога што сада мање путују, прелазе мање километраже. Њихов посао се смањио.“

А ко то у Србији вози најбоље аутомобиле? Па, ако је судити, по купопродајним уговорима – фирме. Скоро 99 одсто ових возила се продаје правним лицима и то на – лизинг. То су успешне компаније и дипломатска представништва.

Воле „порше“

Најскупљи аутомбил који се тренутно може купити у Београду је „порше панамера“ – каже Милош Петровић, из Српске асоцијације увозника аутомобила. – Кошта око 140.000 евра и вози се и те како у Србији. Више него у земљама окружења. Цене луксузних аутомобила, иначе, крећу се од 70.000 до 140.000 евра, колико и стан.

Плате по становнику

Када се промене у расположивом дохотку грађана посматрају просторно, најмањи пад примања је у централној Србији (8,9 одсто), Београду (10,9 одсто), Војводини (11,6 одсто) и Новом Саду (16,5 одсто). – Промене овог индикатора последица су промена више фактора: курса динара према евру, броја запослених, просечних зарада и броја становника – објашњава Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија“.

Пад броја становника ублажио је негативно дејство прва два фактора. Просеци су ту да сакрију, а не да открију детаље и суштину, па када се посматрају области или окрузи највећи пад примања по становнику имали су Ниш (31,2 одсто), Нишавски округ без овог града (25,3 одсто), Подунавски (23,5 одсто), Рашки (22,7 одсто) и Поморавски (21,7 одсто).

У кризи само богаташи опстају