САД на ивици литице

Дилеме ко ће плаћати више пореза: Барак Обама (Фото: Ројтерс)

Вашингтон - У истинској партији политичког покера између председника Барака Обаме и републиканске опозиције у Конгресу дошло је до изненадног обрта: један од противника је напустио сто са картама.

У четвртак увече републиканци су наиме одустали од гласања о сопственом „плану Б” за решавање проблема буџетског дефицита – јер за њега нису имали подршку у сопственим редовима. Њихов лидер, Џон Бејнер, признао је пораз и посланици америчког парламента после тога су отишли на божићни распуст који ће трајати све до идућег четвртка, 27. децембра.

За договор са Обамом и његовим демократама у Конгресу око закона који треба да спречи да земља од 1. јануара склизне преко „фискалне литице” имаће само још четири дана. Мало ко међутим верује да је, с обзиром на досадашњи ток преговора, компромис могућ.

„Фискална литица” је метафора за пакет мера које, на основу закона усвојеног у сличним околностима пре годину дана, аутоматски ступају на снагу и доносе истовремено повећање пореза и смањивања буџетских издатака у износу од 500 милијарди долара. То би за резултат имало нови ударац економији и сасвим изгледни нови круг рецесије.

Са глобалним последицама, према процени ММФ-а, чија је директорка Кристин Лагард прошле недеље америчке лидере упозорила да имају у виду да неће нашкодити само себи.

Обама је пре најновијег заплета учинио уступак, подигавши рампу прихода за додатно опорезивање са 250.000 долара годишње на 400.000, али је остао при ставу да неће потписати ниједан закон који не предвиђа нове буџетске приходе из додатних пореза.

Није у ствари реч о новим порезима, већ о враћању старих. Обама се залаже да се укину пореске олакшице за богате које је у свом првом мандату испословао његов претходник, председник Џорџ Буш, али да остану оне које се односе на 98 одсто Американаца који припадају овдашњој „средњој класи”.

Републиканци, а нарочито њихово тврдо језгро које је током избора у Конгрес потписало обавезу да неће пристати ни на какво повећање пореза, остају при својој антипореској догми, По њима, трошкове државе треба смањити тако што ће се скресати социјални програми: здравствено осигурање за старије Американце и пензије за сиромашне. У трошковник Пентагона, по њима, не сме да се дира.

Њихова буџетска математика међутим не држи воду: њен салдо нису бројеви који омогућавају да се у идућих 10 година истовременим повећавањем прихода и смањивањем трошкова на буџету уштеди два билиона долара, колико се сматра неопходним да се успостави равнотежа државног рачуна.

Уз фискалну, подједнако је важна и политичка димензија овог заплета. После новембарске победе, рејтинг председника Обаме је у порасту, док углед републиканаца опада. Истраживање „Вашингтон поста” показује да већина (53 одсто) Американаца сматра да је проблем републиканаца то што су превише конзервативни и што игноришу проблеме народа, нарочито оних са средњим и нижим нивоима прихода.

Тренутна ситуација у редовима америчких конзервативаца описује се као „грађански рат” између њиховог догматског и либералног крила. Сви су свесни да би ако се заиста склизне низ „фискалну литицу” одговорност за то могла да буде приписана искључиво њима и да то доведе до тога да демократе на конгресним међуизборима 2014. поврате већину у Представничком дому, уз задржавање оне коју већ имају у Сенату.

После прексиноћњег пораза, уздрмана је и позиција Џона Бејнера као лидера опозиције, коме у јануару предстоји реизбор. Не види се, међутим, ко би га заменио.

„Смена Бејнера је исто као смењивање директора луднице зато што не може да успостави ред међу својим пацијентима”, описао је ову ситуацију умерени републиканац Стивен Латурет.

Лопта је сад на терену Сената: да тамошња демократска већина предложи закон који би подржали и умерени републиканци и да се фискални понор избегне у последњи час. За такав сценарио расплета заинтересован је и остатак света – али он се у овом моменту чини мало вероватним. Мада, чуда се ипак догађају и у америчкој политици.

САД на ивици литице