Маневрисање на Каспијском мору

(Фото: Енциклопедија Балканика)

Америчко черечење Сирије, могућни напад на Иран и непоштедно тискање великих света, Европе, Русије и Кине у реду за гас и нафту Каспија – наводе Москву да уочљивије него досад истури заставу своје значајно застареле, али у каспијским водама тренутно ипак престижне морнаричке флотиле. Русији, Каспијско море и Кавказ су јужни безбедносни браник. Даље на југу су још само неосигурани простор полу-аутократија централне Азије и Авганистан – извозник наркотика, криминала и џихада, екстремистичких верских покрета против хришћана. Свако даље компликовање у венцу ове нестабилности изразиће се већим притиском на руски браник. Москва, према томе, има снажан мотив да, уз војничко осигуравање Кавказа, и море учини сигурнијим. Кораци њених фактора предузети ове године потсећају на инвентарисање пред такав задатак.

Затечено стање делује руинирано. Флота у Каспију могла би се описати као застарела и неконкуретна, изјавио је маја ове године Сергеј Иванов – заменик премијера, бивши функционер одбране, говорећи на седници владе одржаној у Астрахану, граду на обали Каспија. Астрахан и дагестански Каспијск су луке данашњег базирања руске Флотиле. Посебно Астрахан, где је пре скоро 300 година формирана Каспијска флотила (1722. по наређењу Петра Великог) – да би већ тог часа била укључена у ондашњу ратну кампању Русије против Персије, и после помогла армији императора да освоји и заузме Баку, данашњи чеп на боци с петролејом овог подручја, Азербејдзан.

Ојачавање на југу

Иванов је поменуо 148 ратних лађа старих више од 30 година и потребу обнове пловила (http://www.en.rian.ru/military_news/20110504/163851067.htm). Појединост да је влада Русије одлучила да досије руског војног присуства у Каспију изнесе на разматрање баш ту, у Астрахану, указује на ургентност уз коју Москва приступа осигуравању руских интереса у водама овог затвореног мора, некада безмало унутар Совјетског Савеза, не рачунајући Иран.

Процес замене пловила Флотиле новим већ је, рекло би се, у току. Маја 2012, поринута је у море узастопоно друга новоизграђена фрегата класе гепард, намењена дејствима против свих циљева (бродова, подморница и ваздушних). Априла, руски Јужни војни округ саопштио је да је Флотили придодата једна мања топовњача заснована на коришћењу стелт технологије – пловило изграђено у Ст. Петерсбургу, наоружано разноврсним модерним средствима укључив ракетна, и намењено припреми обале за десантна искрцавања (http://www.en.rian.ru/military_news/20120416/172860657.html).

Новембра, објављено је да ће поморска пешадија Каспијске флотиле током следеће две године добити три савремена амфибијска нападна брода, уз известан број истоветних који су већ у употреби. Речено је да се ради о пловилима дугачким по свега око 26 метара, али погодним за пренос по једног тенка или пак двоје борних кола, или по близу стотину морнаричких пешадинца.

Такође, и да се десантна пешадија Каспијске флотиле наоружава новим лаким наоружањем, а и да су маринци ове године већ имали 25 тактичких вежби, да су извели преко 90 мисија и морских експедиција (http://www.en.rian.ru/military_news/20121127/177765884.html) итд. Сврха свих ових навода није попис активности Флотиле и интенданата – реч је о аргументу за закључак да се Русија латила јачања поморских снага у залеђу опасних криза. А и над рутама транспорта подводно црпљене енергије.

Заједно, прикаспијске државе располажу са 14,6 одсто свих утврђених резерви петролеја и скоро 50 одсто светских резерви гаса. Од њих пет (Русија, Казахстан, Азербејџан, Туркменија, Иран) – највише резрерви нафте имају Иран и Русија. 2001, Иран је рангиран као пети, са 89,7 милијарди барела или 8,5 одсто све светске нафте, а Русија као седма, са 48,6 милијарди барела или 4,6 одсто нафтних депозита на планети – мада је Русија та која је прва по годишњој производњи, чиме је у продукцији претекла обично предводећу Сауди Арабију. Заједно, Русија, Казахстан, Азербејдзан, Туркменистан и Иран поседују лавовски део гасних резерви – 2.688 трилиона кубних фита (један трилион кубних фита: 28.316.846.592 м3!), три стотине и више трилиона кубних фтита више него Европа, САД и Блиски исток заједно. Русија и Иран заузимају на тој листи гасних велесила прво и друго место, са 1.680 трилиона, односно 812,3 трилиона кубних фита. Казахстан, Азербејџан и Туркменистан заједно поседују 196 трилиона кубних фита тог ресурса.

Пробуђени Хазар

Луди ритам експлоатације каспијске енергије добија у темпу, али богатство којим појединачно располажу, навело је у суседе Русије на Каспију да се наоружавају. Сусед Русије Казахстан, са неколико наручених ратних бродова показао се у томе најмање ревностан. Изненађење године приредио је Туркменистан, до скоро без традиције у звецкању оружјем – досад највећим војним маневрима, септембра ове године (Хазар- 2012!).

Вежбе су изведене на мору, пред очима председника Гурбангули Бердимухамедова и свите највиших чиновника земље, уз школску претпоставку страног упада у територијалне воде Туркменије, покушаја Ашхабада да се агресија заустави активностима дипломатије, неуспеха, а затим усешног одбацивања агресора употребом националне морнарице и војске. У првој линији наступа испробана је туркменска морнарица (http://www.diplonews.com/feeds/free/6_September_2012_185.php) – мада је адреса претпостављеног агресора остала, дабоме, загонетно несаопштена.

Било је у штампи нагађања да је туркменски Хазар имао неке од порука за суседни Азербејџан, с којим је иначе у комбинацији Запада за (Русима неугодан) транскаспијски гасовод – али, нагађања. Без довољно аргумената. Од веће важности је то што се и Азербејдзан значајно наоружава

С мислима на Иран

На мору, реч је о релативно још скромном броју борбених и помоћних пловних објеката, углавном патролне намене. Недавно, Баку је за милијарду и 600 милиона долара купио од Израела најсавременије анти-бродске пројектиле. На копну, као евентуална подршка морнарици, у приправности су значајно јаче ваздухопловне снаге, опремљене совјетским и руским борбеним апаратима. Међутим, оно што је у случају Азербејџана важније – будућа војна моћ тог суседа у каспијском комшилуку изграђује се у садејству и уз савете САД, заинтересованих и за позицију на Каспију и заинтересоване за …Иран. У случају ратних неугодности, Техеран би морало да мисли, не само на америчко-израелску алијансу, већ и да му је иза леђа Азербејџан.

Такав закључак оправдава се усрдном војноим сарадњом Бакуа с Тел Авивом и Бакуа с Вашингтоном. И Пентагоном. Својевремено, САД су се залагале да се безбедност Каспијског мора обезбеди организацијом амерички предвођене Каспијске патроле. Имајући у виду да САД повремено можда одлажу али никада не одбацују једанпут обелодањене замисли, Русија с разлогом жури да ојача Каспијску флотилу.

Маневрисање на Каспијском мору