РС: Холанђанка заслужила поштовање нације

Жана Меркус / Рене Гремо (Фото: Новости)

Бањалука – Холанђанка Жана Меркус (1839-1897) је изузетно значајна личност из српске историје. Због тога што је у српским ратовима неоправдано оптужена за шпијунажу, или неку врсту велеиздаје, она је пала у заборав, али када се потпуно сагледа њен лик и дело, заслужила је бар достојно поштовање и сећање!

Ово у разговору за „Новости“ тврди угледни холандски професор, антрополог и историчар Рене Гремо, који је недавно о Жаниној улози у српској прошлости говорио на веома посећеној трибини Матице српске РС у Бањалуци.

„Случај Жане Меркус је поучан пример како се односимо према властитој прошлости. И поред тога што је освојила простор у стиховима Ђуре Јакшића о њеном активном учешћу у босанско-херцеговачком устанку 1875, а потом и у српско-турском рату, о Жани се на овим просторима скоро ништа не зна. Зашто смо склони забораву? – пита се проф. др Младен Шукало, председник Матице српске РС.

И одмах даје одговор:

„Неки од одговора могу се наћи у њеној биографији, као и у судбинама многих других значајних и неправедно заборављених личности. У Матици српској РС определили смо се, уз неговање основних Матичиних начела, да пуну пажњу посвећујемо и расветљавању значаја и улоге појединих личности из ближе и даље прошлости нашег народа, како би отргнули из заборава све оно на чему почива наша садашњица.“

А до тога у случају Жане Меркус сигурно не би дошло да није било упорности и ангажованог рада на расветљавању њеног лика и дела од стране Ренеа Гремоа.

„Моја сазнања о Жани Меркус кроз дугогодишњи истраживачки рад, а пречешљао сам на хиљаде докумената, уверила су ме да је она неоправдано пала у немилост. Њено активно учешће у српској војсци и тестамент који је направила да све богатство, у случају да је смрт затекне у Србији, оставља овој земљи и српском народу, демантују оптужбе да је била аустроугарски шпијун и да је радила за неку другу страну“, каже професор Гремо.

Жана Меркус, која је рођена 1839. на острву Јава у тадашњој холандској колонији Индонезији и чији отац је био гувернер, рано остаје без родитеља. Жељна животних изазова долази на Балкан 1875. У Србији је дочекала почетак српско-турског рата годину дана касније.

„У раној младости идол јој је била француска револуционарка Јованка Орлеанка. Никада се није удавала и засновала породицу – потпуно се посветила револуционарном раду. У лето 1875. Жану Меркус потресају и узнемиравају вести о почетку устанка потлаченог српског народа у Херцеговини, познатијим под именом Невесињска пушка. Жана се као добровољац прикључује херцеговачким устаницима, са којима се раме уз раме бори у првим борбеним редовима. Она је и финансијски помагала устанике, дајући новац за набавку топова који никада нису испоручени. Важила је за храброг борца и бескомпромисну жену“, писао је о Жанином учешћу у Херцеговачком устанку историчар проф. Никола Лакета.

По растанку са најпознатијим херцеговачким устаником Мићом Љубибратићем, у кога је била заљубљена, Жана се 1876. обрела у Београду који јој, по сећању историчара, приређује величанствен дочек. Она се на Васкрс обраћа окупљеној маси речима:

„Изјављујем вам живу радост коју осећам према радничком духу и расположењу српског народа и надам се да ћу врло брзо имати част да са вама војујем са слободу народа који стење под стегом поробљивача!“

Тог истог лета Србија и Црна Гора улазе у рат против Турске. Жана постаје добровољац и добротвор са прилогом од две хиљаде динара. По Лакетином цитату о Жани Меркус похвално се изразио српски политичар и историчар Слободан Јовановић, који је записао да се прочула као амазонка Херцеговачког устанка, додајући да је Београд лудовао за тим женским ускоком.

Одмах по избијању рата са Османлијама, званични Београд мења свој став и однос према Жани Меркус. У мемоарима Милеве Алимпић негативно се говори о Жани као хистеричној особи, која ради против државних интереса. Супруга генерала Ранка Алимпића тврдила је да је имала тајне везе изван земље… да ни руски дипломатски кор није био претерано одушевљен појавом ове јунакиње.

„У Србији су је оптуживали да је била присталица Ватикана и папе, да је радила за њихову ствар. То није било тачно, јер је она била њихов окорели противник, као и других католичких моћника. Баш као што није била присталица Аустроугарске, иако је војна контрашпијунажа у редовима Дринске војске 1876. открила аустроугарску шпијунку, која је претходно била инфилтрирана у најуже руководство Херцеговачког устанка“, наводи Рене Гремо.

Осећајући да јој у Србији више нема места, Жана Меркус убрзо напушта земљу и креће Дунавом пут Црног Мора. Није отишла код Аустроугара, јер није била њихов човек.

После Србије, Жана је претежно живела на француској ривијери. Није, по мишљењу Рене Гремоа, имала средстава да заврши изградњу започете палате у Светој земљи, у Јерусалему. Умрла је у великој беди и немаштини почетком 1897. у једној протестантској добротворној установи у холандском граду Утрехту.

„Жарка ми је жеља да српска представа о Жани Меркус буде заувек ослобођена лажних оптужби“, закључио је холандски историчар и антрополог Рене Гремо.

Ко је Рене Гремо

Рене Гремо је антрополог, публициста и истраживач из Холандије. Углавном се бавио историјом Балкана и холандско-балканским везама у прошлости и садашњости. Годинама проучава живот и дело Жане Меркус, чија је велика биографија пред штампом код холандског издавача. Радио је на холандским универзитетима у Нејмегену и Амстердаму. На Београдском универзитету предавао је пре десетак година на Одељењу за језик и културу Холандије и Фландрије. Сада је запослен у новооснованом Музеју музичких инструмената. Занимљиво је да тренутно припрема радове о настанку гусала и гусларске епике. Велики је заљубљеник у етно-музику са ових простора.

Оптужба

Рене Гремо је, пручавајући бројне документе и списе везане за њено име, наишао на једну од најтежих оптужби на Жанин рачун. Српски заступник у Цариграду Слободан Јовановић променио је претходно мишљење и у писму (по старом календару) из 18. јуна 1876. упућено министру иностраних послова је о Жани тврдио: – За фрајлу Меркус каза ми човек који има званичан положај у руској служби да је то просто један шпијун чивутан аустријски!

РС: Холанђанка заслужила поштовање нације