Обруч око Сирије

Хиљаде америчких војника гомилају се у Ираку, Јордану и Турској (Фото: АП)

Багдад – Према последњем извештају Прес ТВ-а, преко 3,000 америчких војника прешло је из Кувајта назад у Ирак.

Операција се спроводи у тајности док је разлог пребацивања војске актуелна ситуација у Сирији.

Према речима Прес ТВ кореспондента, америчка војска пребацује се спорадично у неколико етапа и већином одлазе у војну базу Балад, ирачка провинција Салахудин и ваздушну војну базу ал-Асад, покрајина ал-Анбар.

У истом извештају истиче се да се истом рутом планира укупан повратак од 17.000 војника .

Подсетимо, све америчке трупе иницијално су напустиле Ирак до краја 2011, након 9 година окупације, у складу са билатералним уговором о безбедности двеју земаља који је потписан 2008.

Амерички председник Барак Обама тада је поносно истицао да он “доводи момке кући”, стварајући илузију да је његова политика радикално другачија од оне коју је проводио Џорџ Буш. У стварности радило се највише о још једном ПР потезу којима Обама успешно промовише, итекако упитну, различитост своје администрације у односу на претходну.

Наиме, “момци” се заправо нису вратили “кући”, осим ако се кућом назива суседни Кувајт. Већина америчких трупа само се преселила мало источније и стационирала у Кувајту, где су увек добродошли као и у другим арапским нафтним монархијама.

Колико је тачно америчких војника данас у Кувајту, може се само спекулисати. Познато је да је америчка војска послала додатних 15.000 војника у Кувајт почетком ове године у време знатних напетости око потенцијалног иранског затварања Хормушког мореуза. На врхунцу америчке окупације Ирака у тој земљи се налазило око 160.000 војника.

Овог лета амерички министар одбране Леон Панета истакао је да жели “око 40.000 војника” у региону.

Немојмо притом заборавити ни на око 80.000 америчких војника широм Европе. Шта раде у Европи? Чекају потврду да је пао Совјетски Савез ? Службена верзија јест и тачна верзија – да “чувају Европу од опасних нација” као што су Сирија и Судан. Можемо ли заиста да замислимо како Судан проглашава рат против Европе?

Новинар америчког листа Форбс, Doug Bandow, у својој новој колумни се пита: “Зашто су америчке трупе још увек стациониране у Европи?” те у тексту негодује како би европске земље требале саме да брине о својој одбрани.

Дотични очито није свестан чињеница да САД нема ништа против тога да америчка војска до даљњег остане на територији Старог континента, штавише, сада када се стеже обруч око Сирије јасно нам је и зашто.

Америчке трупе из Европе јако брзо се могу слати на било који блискоисточни фронт. Управо тако је било и за време инвазије на Ирак, америчке трупе из Европе, путем Турске, директно су улазиле и окупирале Ирак.

Овог петка стотине америчких и холандских трупа стигло је на турско-сиријску границу. Амерички министар одбране Панета, као и његови британски, француски и друге колеге, узастопно понавља како постоји “све већа опасност” од употребе хемијског оружја у Сирији. Заменик сиријског министра спољних послова, Фаисал Микдад, истакао је за ТВ станицу Ал-Манар: “Сирија понавља, по десети, по стоти пут, уколико имамо хемијско оружје оно никада не би било употребљено против народа. Не планирамо починити самоубиство”.

Руски МИП Сергеј Лавров изјавио је јуче, још једном – да се не заборави, да “Москва неће допустити понављање либијског сценарија”. Али, уколико агресија на Сирију ипак крене, она по свему судећи и неће бити либијски сценарио, већ далеко крвавији сукоб с много више жртава. Инвазија америчке војске на Сирију могла би креирати још једну огромну трагедију нашег доба у нивоу Ирака где је током рата и америчке окупације убијено преко 1 милион људи, 4.500.000 је расељено, око 5.000.000 деце остало је без родитеља.

Можда понекад од силних збивања и немиле кризе која се надвила над наш Стари континент заборављамо неописиву трагедију коју је пре свега неколико година проживео ирачки народ. Иста, ако не и гора, могла би се ускоро одвијати на територији Сирије. За такав страшан злочин нема оправдања, нема тог изговора на релацији људских права, хуманитарне основе и “превентивног” напада како би се осигурало наводно оружје за масовно уништење.

Војној агресији на Сирију треба се противити увек и гласно, све друго је суптилно учешће.

Обруч око Сирије