Код куће је најбоље

Никола Влаховић (Фото: Таблоид)

Шта још треба да се деси па да власти у Србији схвате да је улазак у Европску унију утопија?

Мада би бројне земље чланице ЕУ, данас радо напустиле овај конгломерат, Србија и даље срља у правцу Титаника који тоне лагано али сигурно.

Многим овдашњим еврофанатицима није јасно да ће Европа постојала и пре уније, и да ће постојати и након уније. Последње поруке Србији које је послала Немачка, та кључна земља еврозаједнице, преко члана Европског парламента Мартина Шулца, јасно говори шта Србија треба и шта не треба да ради. Један амерички економиста препоручио је Србији „источну орјентацију“ и окретање руској економској империји. Самозвана политичка елита у Београду има других идеја: да распрода државу и да купи себи још мало времена лажима о придруживању еврозаједници која се распада…

„За Србију би у овим околностима, док Европска унија посрће под теретом грчких, шпанских и португалских дугова, најбоље било да води своју економску политику, орјентисану на што већи извоз у Русију, на руске енергенте и на привредну сарадњу са земљама ЕУ (Немачком, Аустријом, Италијом…) са којима иначе традиционално сарађује…“

Ову мудру, а тако једноставну рецептуру за преживљавање Србије у глобалној кризи, дао је још пре пет година познати амерички економиста, Нуријел Рубини, познат у светској јавности по надимку „Доктор Катастрофичар“.

Али, ако властима у Србији није јасно шта се у Европској унији догађа, и шта Рубини предвиђа, овај економски геније је све недавно објаснио у једној руској дневној новини за пословне људе (која излази и на енглеском) РБК даилy, у коме каже да ће зона евра за пола године почети да се распада, и да ће за три до пет година потпуно престати да постоји!

Последњих дана 2012. године, немачки представник у Европском парламенту, Мартин Шулц, недвосмислено је ставио до знања властима у Србији да проширивања чланства Европске уније, те гломазне, бирократизоване и компликоване заједнице, више неће бити! Наравно, није ово први пут да истакнути политичари из Немачке, од канцеларке Ангеле Меркел па све до чланова разних европских комисија, говоре оно што властодршци у Србији никако не желе да чују.

Немачка има импозантан број стратешких уговора са Русијом, и сваки од њих живи врло успешно у пракси. Руска политика према Србији је јасна: она не жели да види Србе у НАТО пакту. Немачка политика полази од тога да не треба реметити односе са Русијом због нереалних интереса Србије да уђе у Европску унију. Русија, преко Немачке држи Србији подаље од колапса Европске уније… Из ових чињеница, треба извући закључак који је извео и амерички економиста Рубини.

Али, чак и да је овај популарни „Доктор Катастрофичар“ негде и погрешио у проценама, унутрашње стање у Србији је такво да је њен приоритет она сама, а не њено придруживање заједници са неизвесном перспективом. Коначно, ако би се Европска унија неким чудом опоравила и опстала, за Србију је и у тим околностима најважније да искористи позитивну праксу европског правног система, и неке од оних економских стратегија које су се показале виталним и успешним. А, за тако нешто, није нужну срљати у чланство заједнице која нити жели нити може да се даље шири. Још једноставније речено, све док не буде сигуран опстанак ЕУ, Србија уопште не треба да се даље бави ширењем психозе око „датума“, „претприступних преговора“ и сличних магли које не воде никуда.

Неколико дана пре него је Мартин Шулц упозорио Србију да Немачка неће, не жели и не може да види Србију у Европској унији, немачка канцеларка Ангела Меркел само је поновила оно што је политичарима у Србији последњих неколико година упорно говорила, да је са уласком Хрватске у заједницу, завршен процес проширивања „за један дужи период а можда и заувек“.

То, како ће Хрватска проћи као нова чланица, најбоље знају њени грађани, који су већ данас без посла, новца и перспективе, а најгоре тек долази…
На примеру „сусједа“ Србија и њени грађани ће имати прилику да се увере шта је у овом случају паметна одлука а шта чисти политички авантуризам. А до тада ће домаћа пропаганда и даље говорити о Бриселу који нема алтернативе, обећавајући грешнику да ће ући у рај, што је равно библијској превари. Наравно, такво нешто ће бити кажњено пре или касније, земаљским или небеским законима.

Код куће је најбоље