Каталонска револуција није по шпанском уставу

Лидери две каталонске сепаратистичке странке у коалицији: А. Мас и О. Јункерас (Фото: Политика)

Барселона / Мадрид – Пут ка каталонском референдуму коначно је добио конкретније обрисе: две главне сепаратистичке странке формирале су регионалну владу и одлучиле да организују референдум 2014. на коме би се седам и по милиона становника Каталоније изјаснили да ли желе засебну државу.

Не би било никаквих проблема да је таква врста изјашњавања уграђена у шпански устав. Али када је после смрти Франка прављен устав, управо је њиме морао бити спречено распад Шпаније.

Мадрид је зато упозорио Барселону да плебисцит у Каталонији не долази у обзир ако га претходно не изгласа национални парламент у Мадриду. То се свакако неће догодити јер конзервативна Народњачка странка премијера Марјана Рахоја има апсолутну већину. Ни остале странке нису расположене да тек тако пусте да најбогатија провинција Шпаније изађе из краљевине.

Са друге стране, челници у новој каталонској коалицији сматрају да је позивање народа на изјашњавање највиши демократски принцип и да као такав има предност чак и над уставом.

Сепаратизам цвета у условима незапамћене економске кризе која је погодила Иберијско полуострво. Многи Каталонци верују да би њихова регија много боље напредовала кад не би морали да својим таксама помажу сиромашније регионе земље. Они сматрају да сувише велики новац одлази у „централу”, одакле се у Барселону враћа само „цркавица”.

Мадрид, с друге стране, тврди да захваљујући Шпанији Каталонија има велико тржиште за своје производе. Већ се помиње могућност бојкота робе, док министар за образовање из Мадрида тражи да школе у Барселони знатно  појачају шпански језик на рачун каталонског.

Мадрид подсећа да је сличан потез Баскије спречен 2005. Тада је овај регион покушао да спроведе плебисцит, али га је национални парламент забранио. Жариште се сада, констатују домаћи и страни експерти, пребацило са Баскије на Каталонију. Али то не значи да би сепаратизам, уколико му се дозволи да оствари своје циљеве, стао на Барселони.

Устав је скројен 1978. године и практично је учинио немогућим легални распад земље. Али поједини стручњаци за уставно право  сматрају да је ово што се данас дешава у земљи „политичко а не правно питање”.

„Када је кројен највиши акт земље, нико није ни постављао питање отцепљења. Данас су се времена променила, па се мора наћи одговор и на ово питање, мишљење је Хавијера Переса Роје, професора уставног права на универзитету у Севиљи. По њему, Устав се у Каталонији претворио у „грађевину у којој за њих нема места”.

Предвиђа се отварање сценарија са много непознаница. Државна машинерија заснована на постојећим законима покушаће да препречи пут ка референдуму. Али, како подсећа овај експерт, „промене устројства или револуције се и рађају утврђивањем нових правила игре и мењањем закона”. У овом случају каталонски парламент лако ће изгласати закон о изјашњавању, покушавајући да њиме поништи досадашње државно устројство.

Питање Каталоније и њених изгледа да се без сукоба раздвоји од Шпаније предмет је проучавања домаћих и страних стручњака, а готово сви се слажу да је овај процес прилично сличан са распадом бивше Југославије.

Познати публициста и новинар Миша Глени, аутор неколиких књига о Балкану и распаду Југославије, у великом тексту за Би-Би-Си анализира новију историју Шпаније, њену крхку демократију после смрти Франка и широку аутономију коју је Каталонија уживала од касних седамдесетих. Он сматра да су спољни узроци, „криза еврозоне и њен утицај на Шпанију већ урушену због кризе својих банака”, довели односе између Мадрида и Барселоне „до тачке пуцања”. Глени се подсећа да је својевремено од Словенаца и Хрвата (крајем осамдесетих) често слушао сличне аргументе које сада потежу Каталонци.

„Зашто, говорили су Словенци и Хрвати, бисмо ми морали да финансијски подржавамо сиромашне регионе Косово и Македонију”, пише Глени.

Иако има доста сличних предзнака, нико данас не очекује да се усред Европе деси тако крвави распад какав је био онај на Балкану. Једна од две стране мораће да се предомисли, ако у међувремену не дође до бујања сепаратизма у још неким центрима.

Каталонска револуција није по шпанском уставу