Зашто Александре Вучићу?

(Фото: 037ks.com)

Отворено писмо радника ИМК 14-ти октобар из Крушевца потпредседнику владе и министру одбране.

Док самозвани Господар Србије, Александар Вучић интензивно трага за „државним непријатељима“, најављује њихова хапшења на свим телевизијама и пресуђује им у својим новинама, пре него је доказао ичију кривицу, дотле радници у ретким преживелим фабрикама дословно гладују. Неки од њих су се охрабрили да му напишу јавно писмо и обрате се са страница Таблоида. Овом приликом су то ојађени, заборављени и обесправљени радници некадашњег гиганта у чијем саставу послује и такозвана наменска производња ИМК 14 октобар из Крушевца, којима Вучић, као министар одбране, дугује бројна објашњења, одговоре на многа питања и, наравно, заостале плате, чије писмо преносимо без редактуре

Радници смо ИМК 14- ти октобар из Крушеваца. Месецима не примамо плату. Здравствено осигурање смо уназад годинама час имали (углавном после силних штрајкова) па немали. Од шестог августа 2012. године поново немамо.

Иако је већини радника нарушено здравље, не можемо да се лечимо. Ми пара немамо ни за хлеб, а камоли за приватне лекаре, а ни да купујемо лекове. Плате добијамо на кашичицу.

Четвртог децембра 2012. године смо добили први део за месец фебруар, а све дажбине морају да се плаћају, деца да се прехране, трошкови за школу, од чега да их шаљемо на ескурзије (зашто их не укину јер то могу да приуште само богати и они што раде у државна предузећа).

Наша фабрика је некада имала више од 8.000 радника а сада је спала на нешто више од л.500 радника а има и доста брачних парова, живи се доста тешко. Углавном већина радника користи викенде и годишње одморе додатно да заради за живот, у разним бербама воћа и поврћа. На једној страни у Крушевцу беда, јер су скоро све фабрике уништене, а на другој раскош, скупе виле, скупа летовања и зимовања…

То могу државни службеници и партијски кадрови. Целе 2011. године ми смо се писменим путем обраћали надлежнима, као и управном одбору ИМК 14-ог октобра и руководству синдиката, са огромном документацијом о разним малверзацијама и пљачки у фирми.

Тада је генерални директор фабрике мазива био Зоран Радмановац из ДС-а, а његова десна рука комерцијални директор Даничић из Г 17, Динкићев човек.

Председник управног одбора је био из ТВ Јефимија Крушевац. Чланови управног одбора су били Славица Милетић из Г17, Слободан Јовановић звани Сингер из СПС-а, Дачићев човек. Сви они имају огромну документацију коју су им радници дали, као и мишљења стручних људи економиста и инжењера о малверзацијама.

Ништа нису предузели да се нешто промени на боље, да производња крене. Седели су у своје удобне фотеље и примали плате. А знали су и они, као и цео град, да и оно што је могло да се добије од посла није се добило јер ако се Радмановац и Даничић не углаве са својом познатом провизијом, од тог посла нема ништа. А од посла и није било ништа. А од таквог посла на десетине приватних фирми ради и лепо живе. Па се питамо да ли се 14-ти октобар намерно гура у провалију? Зимус. после огромног притиска радника и штрајкова, као и обраћања медијима-једино је лист Таблоид објавио то писмо, почетком 2012-те године…

Генерални директор Радмановац и комерцијални директор Даничић подносе оставке, а председник управног одбора иде на нову функцију у граду. Расписује се конкурс за генералног директора. Пријавили су се стручни кадрови а и неки који су и раније водили фабрику доста добро, нису прошли.

Управни одбор марта месеца 2012- те године поставља за директора фабрике Мићу Рајића, члана Српске напредне странке. То постављење је било доста чудно. Избори нису били одржани а поставља се директор из СНС-а. За директора општих и кадровских послова поставља се Козић, за финансије се поставља Миша Исаиловић.

Одмах по постављењу његови подобни људи добијају веће коефицијенте. Директора за техничка питања Милутина Брадића поставља Славица Милетић из управног одбора, јер је нераздвојни пријатељ са њеним супругом.

Драги Несторовић, члан Српске напредне странке води пет фабрика, а Жарку Козићу су поверене три фабрике. Одмах по именовању директора фабрике и осталог руководства, у круг фабрике долазе геометри и премеравају, фабрика је подељена на три, и на пет целина. Зашто? Вероватно да се што више обезвреди, као и многе фирме по истом сценарију, и оде у стечај или прода у бесцење, а и лакше је продати по целинама, јер 14-ти октобар није обична фабрика већ бивши гигант.

Ко је, уствари, Мића Рајић?

Реч је, заправо, о дугогодишњем синдикалцу, који је био председник синдиката пре садашњег, Љубише Велимировића. Волео је да организује ручкове и излете поводом разних активности, као нпр. добровољни даваоци крви. Производњу су му водили пословође. Ничим стручнијим се није бавио.

Једино пре објављеног конкурса за генералног директора био је један месец као директор ливнице. Он једноставно није стручан за генералног директора. Пријављених на конкурсу је било стручнијих, једино што је он члан Српске напредне странке.

Јавна је тајна не само у фирми да је једна дугогодишња радница покушала да запосли свог сина код нас у 14-ом октобру и да се обратила Драгану Вељковићу главном за расински округ, кадру Г17.

Пошто му је одржавала годинама кућу и имање, да је и дуго годишња одлична радница, рачунала је да ће да јој помогне. Он је био вољан да јој помогне али је тражио 5.000 евра за услугу. Обратила се и Свети Ђордевићу, ранијем директору за техничка питања, он није могао да јој тражи новац за услугу и није јој помогао. Она оде код Миће Рајића и све исприча. После недељу дана запослио је дете без динара. Али данас је то велика мана…

За то је упознат одмах градоначелник Братислав Гашић, високи функционер Српске напредне странке, кажу пети члан по јачини у странци и одлепио. Сада Мића Рајић а и цела фирма има проблема са Гашићем због тог запошљавања, што је оно ванстраначко, и што странка од тога нема донацију.

И још један пример у вези градоначелника Гашића. Један наш добар радник који је у пензији знајући каква је фабрика била, који више није могао да гледа како фирма иде у пропаст, а ништа се не предузима, градоначелник путује стално по иностранству, а ми посао немамо, решио и отишао у општину са намером да са њим поприча.

Али, поменути радник у пензији није члан Српске напредне странке и наравно није могао да буде примљен. Ни поменути наш раднику пензији, а ни ми садашњи радници не тражимо од државе милостињу, нама треба посао и да се помогне око посла да има и за нас и за државу да убира порез.

Како могу стране фирме да добију такве повољности око запошљавања по радном месту од 5.000 до 10. 000 евра по радном месту, а не може да се помогне фирми од 1.500 радника да опстане и да преживи. Био је прави шок за све раднике ИМК 14 -ог октобра па и многе у граду посета и изјава Александра Љубића државног секретара у министарству финансија, да ако не можете да нађете посао, ви правите металне ограде!

Да ли је то на месту да један високо рангирани функционер може тако да се понаша? Па који је његов посао, и уопште зашто је и долазио? Могао је да окрене телефон и да то саопшти. Директор фабрике Мића Рајић је ишао у посету Колубари. Тамо га је примио неки референт, и то једва преко синдикалне везе. Од посла није било ништа. Пре неколико година за време Коштуничине владе радило се поприлично са Колубаром. Очигледно је да се послови добијају политички. Склапање борбеног оклопног возила добила је Велика Плана, не ИМК 14-ти октобар, који је радио прототип борбеног оклопног возила за Египат.

Зашто је урађено само једно возило, па се стало. многи се питају?

А сада и питање за градоначелника Јагодине Драгана Марковића, који има своје одборнике у Скупштини града Крушевца. Током мајских избора Драган Марковић је имао свој слоган, и други градови као Јагодина. Па нас раднике 14-ог октобра интересује да ли би он дозволио да у Јагодини пропада фирма од 1.500 радника, а да он ништа не предузима по том питању?

И друго питање за њега, зашто његови одборници у скупштини града не реагују, и не траже објашњење шта се дешава са тако великом фирмом, и како јој помоћи да преживи и опстане. Јер то је и њихова обавеза, пошто су у власти, значи добили су поверење грађана Крушевца.
Последње питање за заменика премијера и министра одбране Александра Вучића:

Следеће, 2013. године, требало би да се прослави девет деценија од постојања ИМК 14-ти октобар. Да ли ће да се слави опстајање или пропадање некада великог гиганта, доста зависи и од Ваше странке, која је на изборима победила, а и од Вас као министра одбране, јер ИМК 14-ти октобар има велики потенцијал у делу наменске производње.

Ако фирма пропадне, многи ће даВам поставе ово питање. Зашто Александре Вучићу? Зато га ми радници први постављамо. Док још увек има наде.

Радници ИМК 14. октобар, Крушевац

Зашто Александре Вучићу?