Мој “акциони план”

Драган Атанацковић Теодор

Нема ни сабирања, а камоли плана и акције док се не види и не призна да смо и под каквом врстом окупације.

Док има „разлилчитих погледа“ на то, биће „трла баба лан“ да јој прође окупација.

Против овакве и оволике окупације постоји само један брз и темељан лек, који сам предлагао током целе ове и делом претходне године, пре него што су окупатори „уболи џекпот“и формирали “претежно патриотску власт”, која им завршава пос’о боље него претходна непатриотска.

Тај „лек“ је народни одговор, односно одговор милиона људи, који би белодано показали да хоће промену и самог система, а у правцу замене „курти и мурти“ новим, некопромитованим људима, који немају само вољу, него и стручност и, уопште кадрост да буду власт.

Ма колико невољко, морам признати да од тог брзог и темељног лека – нема ништа.

Основни разлог за то је склоност народа да верује у шта хоће, а не да се држи чињеница.

Преко тога је могуће вршити манипулацију њиме до неслућених размера.

Окупација, у међувремену, стиже и дотле да ће нам узети и право,односно могућност биолошког опстанка, преко озакоњења увоза по опстанак штетних производа на бази ГМО. (Узгред, ГМО је, додуше незаконито, већ увелико у Србији.)

И опет Окупатор, а преко домаћих помагача, успева да манипулише масама и да их замлаћује псеудонаучним причама да ГМО баш и није толико опасан.

Та се прича сервира преко свих великих медија.

Тачне информације, као и увек,изостају.

Зато сам се и определио да са Николом Алексићем и свима другима којима је јасно у каквој смо ситуацији, оформим Екопатриотску коалицију – Опстанак, која ће чинити све да праве информације о ГМО стигну до сваког човека у Србији.

На практичном плану ћемо оформити и ширити мрежу сигурне или органске исхране, што је својеврсна „герилска борба“ у условима потпуне окупације, која већ удара и на сам биолошки опстанак народа.

Данас су екологија и патриотизам нераздвојни.

Ко их раздваја, не види где је и у чему је.

Ето толико од мене, што се тиче плана и акција.

Ко у томе види разлог да ми, односно нам се придружи – добродошао је.

Ко не – шта бих му ја?

Као што ништа нисам могао ни против илузије народа да ће му бирање „мањег зла“ донети икакав бољитак.

Победила је илузија и стигле логичне последице.

Што се тиче тврдњи и утисака  да ГМО није сада најпреча ствар и опасност, и да се то може избећи „бојкотом сумњивих“ произвођача и продаваца, рекао бих само:

Ја се са ГМО не бих зезао. Многи су у свету мислили да ће га „лако избећи“. А он сад хара и по Русији.

Што се , пак, тиче оних који су за брза решења  у стилу Аписа и сличних, подсетићу да је дотични имао подршку војске, а да ми немамо ни војску, и да је Апис имао и подршку народа, који овде и сада  још верује и Дачићу.

ТО је реалност.

Уосталом, да ствари могу да се решавају бојним покличима и мимо уважавања реалности и њених захтева – Србија би врвила од победника над Окупатором.

Нажалост, не могу.

Као што никад нису ни могле.

Мој “акциони план”