(Фото: Новости)
Београд – Србија је први пут доделила статус азиланта страним држављанима. Прве избеглице које су званично добиле уточиште у Србији су један младић из Египта и двојица Либијаца. Иако годишње у нашој земљи азил затражи неколико хиљада људи, готово сви они напусте земљу пре него што одлука о њиховом захтеву буде донета.
До сада, Србија је важила само за транзитну земљу за избеглице, најчеће из Африке, које су после неколико недеља или месеци одмора у нашој земљи настављале према западу. Азил су тражили само да би легализовали свој привремени боравак и стекли право на помоћ државе. Тројица младића који су затражили уточиште због страха од политичког и верског прогона у својим државама први су пожелели да нови живот започну у Србији.
„Када је почео преврат у Египту, знао сам да морам да бежим „, прича М. А. (28), који се нада да ће за неколико година добити и српско држављанство. “ Власт су преузела муслиманска браћа и ја сам, као православни Копт, страховао. У Србију сам већ раније долазио послом и свидео ми се живот у вашој земљи. Доживео сам је као државу без верског и политичког екстремизма. Државу у којој ћу моћи да живим нормално. Добра околност је била и што сам у пасошу већ имао српску визу.“
Двојица двадесетпетогодишњака из Либије, Л. О. и А. Ф., рат који је избио у њиховој земљи дочекали су у Србији. Дошли су на студије и нису ни слутили да се више никада неће вратити у отаџбину. Запрепашћени крвавим сукобима и уплашени да би могли да се нађу на мети прогона нових власти у Либији одлучили су да остану и затраже азил. У Србији су живели довољно дуго да би се привикли на овдашње људе и начин живота. И српски језик су сасвим солидно савладали.
Пут до избегличког статуса за прве српске азиланте није био лак. Њихов захтев је најпре одбијен, али су уз помоћ Центра за заштиту и помоћ тражитељима азила, уложили жалбу и успели да добију уточиште.
„Они сада имају готово сва права која имају и држављани Србије“, објашњава Радош Ђуровић, извршни директор Центра.“ Могу да раде, имају право на здравствено осигурање и социјалну помоћ. Немају само политичка права, која ће стећи тек када добију држављанство. Могу и да путују уз посебан документ и обавезну визу земље у коју желе да иду. Док не добију наше држављанство немају право да се враћају у земљу из које су побегли.“
Пред тројицом младића сада је процес интеграције у наше друштво. На који начин ће се то одвијати – још се не зна. Закон о интеграцији азиланата још није усвојен, али држава би свакако требало да се постара да избеглице, којих ће бити све више, науче српски језик и историју и да се у потпуности уклопе у средину.
Илегални преласци
Тројица азиланата из Египта и Либије у нашу земљу дошла су легално. Међутим, сваке године кроз Србију прође или покуша да прође више од 15.000 илегалних емиграната. Део њих затражи азил, после чега не могу да буду депортовани до краја прописане процедуре. Време док се одлучује о њиховом статусу готово увек искористе да илегално пређу границу на северу и наставе према земљама западне Европе. Други део полиција заустави током покушаја да незаконито пређу границу, а није мало ни оних који непримећено пређу преко наше територије.
Србија доделила странцима статус азиланата
0 comments:
Post a Comment