Мале радње ближе џепу потрошача

(Фото: Новости)

Београд – Куповина у хипермаркетима у региону и Европи је у паду. У суседној Хрватској чак 50 одсто купаца одлази у мању, циљану куповину од свега неколико намирница, избегавајући мегамаркете. Трговачки ланци се враћају у централне градске зоне, отварају се мањи маркети и спуштају цене да би се лакше поднела економска криза. И код нас потрошачи притиснути мањим месечним приходима, мењају навике.

Анализе у водећим трговинским ланцима такође показују да и код нас половина потрошача ређе практикује велике куповине и одлазак у мегамаркете и све више се окреће радњама „на углу“.

Грађани неопходне дневне намирнице због „плићих“ новчаника сада набављају у продавницама у комшилуку или „успут“ на некој уобичајеној дневној рути до посла, школе, вртића са циљем да потроше што мање времена и горива. С таквим променама навика трговци бележе већи број рачуна, али у мањим износима па је данас просечан рачун у некој мањој трговини око 200, а у супермаркету и хипермаркету око 2.000 динара.

„У свету је категорија хипермаркета у паду, али ситуација на домаћем тржишту није у потпуности иста“, каже за „Новости“ Оливера Ћирковић, пи-ар из „Универекспорта“. – Конкретно, бележимо повећану фреквенцију потрошача, која амортизује евидентан пад куповне моћи, односно пад просечне потрошачке корпе. Потрошачи све више обраћају пажњу на повластице које трговински ланац нуди, све више одлазе у планске набавке.

Ћирковићева додаје да потрошачи све више препознају као свој избор робне марке, које односном цене и квалитета придобијају све више поверење потрошача. Уз робне марке, у минимаркетима све чешће су акцисјке понуде, када се на снижењу нуди и кафа, саламе, пиво, кромпир, зелена салата…

„Све више се смањује разлика у цени између малих и великих трговина, што је логична реакција на бесаприцу, јер се једни и други прилагођавају тржишним условима „, каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. “ Укупни капацитети нашег тржишта неоспорно су смањени, имајући у виду смањен обим потрошње. То је и један од разлога зашто је успорен улазак страних трговинских ланаца. Они свакако праве и процене будуће потрошње, а садашњи стандард наших грађана не обећава много.“

Да ли је на тај начин угрожен и концепт великих трговинских формата – хипермаркета, где по броју заостајемо за европским, па чак и оним у регионалним метрополама. Богосављевић каже да се „никако не може говорити о угрожености великих маркета, без обзира на економске прилике“.

Највише малих

У Србији тренутно има више од 40-ак хипермаркета, и прилично су неравномерно распоређени, како у престоници, тако и у унутрашњости. На тржишту послује и око 105.000 СТР-а, од чега трећина, односно њих 30.0000 продаје прехрамбено-мешовиту робу. Многе трговине су запале у неликвидност, а неке су почеле да се прилагођавају и да у договору са добављачима отварају продавнице са јефтинијом робом, која је приступачна већем броју људи.

Мале радње ближе џепу потрошача