Држава утерује дуг и страх

(Фото: ФоНет)

Приватни утеривачи млатиће грађане који не плате дуговања за струју и инфостан.

Скупштина је одобрила законе којима приватни утеривачи могу да наплаћују дугове увећане за камату од око 40 одсто, док нас комунална полиција некажњено пребија када немамо карту за превоз.

Држава је донела прописе, којима власт и приватне компаније могу легално да зеленаше зарачунавајући камате од 40 одсто. Прописи дозвољавају и принудну наплату од сиротиње, док политичари штите интересе страних компанија и јавних предузећа у којима раде партијски кадрови.

Те компаније трансферишу велики новац фирмама, потпредсеника Демократске Странке Драгана Ђиласа. Он тим новцем купује простор у већини медија. Медији заузврат ћуте о беди у којој народ живи, а коју је креирала политичка елита.

Штампа не пише о томе да Управа прихода не опрашта зарачунате камате, трудећи се да од неинформисаних наплате и камату на камату која је проглашена ван уставном категоријом.

Не објављују се информације о томе како стране компаније принудно наплаћују дугове од грађана, са зарачунатим каматама од 40 одсто.

На исти начин зеленаше и јавна предузећа ЕПС, Србијагас, Инфостан или фирме са већинским државним власништвом попут Телекома.

Према речима Младена Алфировића, руководиоца правне службе Удружења за заштиту потрошача Војводине (УЗЗПВ), камате на неплаћене рачуне, које обрачунавају ЕПС, Инфостан, Телеком или приватне компаније попут Теленора и Випа су дозвољене законом.

На питање да ли је истина да те камате износе 0.2 одсто дневно или око 40 одсто на годишњем нивоу, он каже:

- Законом о облигацијама који је донет пре тридесет година утврђене су те каматне стопе.

Преко милион незапослених, хиљаде социјалних случајева неће моћи да плате ни дуговања без камате. Као решење за овај проблем Скупштина је осмислила приватне извршитеље који могу запленом покретне и непокретне имовине да наплате дуговања према приватним или државним предузећима. Тим поводом ЈКП Инфостан је саопштио:

- Закон о извршењу и обезбеђењу прецизира да се од 17. маја (2012. године) предлози извршења на основу веродостојне исправе ради дуга за неплаћене комуналне услуге подносе професионалним, односно приватним извршиоцима. Они наводе да је ово пракса која сада стоји на располагању свим комуналним али и приватним фирмама.

Детаљи о начину на који ће приватни извршиоци – утеривачи наплаћивати дугове није се до сада појављивао у јавности. Један од будућих извршитеља је објаснио, да они имају право, на основу судске пресуде, а уз асистенцију полиције да грађане избацују на улицу, плене њихове станове, као и покретну имовину…

Алфировић из УЗЗПВ наводи да су приватни извршитељи нормална ствар и да то постоји свуда у свету: „…Не знам шта ће бити са незапосленима који немају да плате рачуне за струју, инфостан и друге дугове…“

Он истиче и да његово удружење комуницира са сличним удружењима у свету, али да до сада нису разматрали како ће се глобална економска криза одразити на најсиромашније. Из тих разлога он не зна ни да ли негде у свету постоји модел којим се сиромашни штите од помахниталих приватних извршитеља.

Алфировић открива да држава није тако ревносна када треба да се заштите права грађана, од тих истих компанија које шаљу извршитеље.

На сајту нисамовца.цом посетиоци остављају примедбе на све могуће компаније које послују у Србији. Само у области телекомуникација могуће је пронаћи преко 50 основаних оптужби на рад, државног Телекома, ВИП-а и Теленора. Најчешће примедбе односе се на чињеницу да им наплаћују коришћење интернета преко мобилног, иако на интернету нису били.

- Доказивање ко је колико заиста био на интернету не може се доказати скоро никако, истиче Алфировић. Објашњавајући да компаније у детаљном листингу дају само период проведених сати на мрежи, али не и на којим сајтовима је корисник био. Он каже да би један од доказа да је корисник заиста био на интернету било приступање његовој мејл адреси.

-Такве доказе компаније опет не дају правдајући се да је то у супротности са Законом о заштити података о личности, прича он.

Решење би било да РАТЕЛ реагује и провери сваку рекламацију. Грађани се због необавештености ретко обраћају РАТЕЛУ, а и када се обрате они не располажу са довољно ресурса.

Према речима незадовољних дешавало се да ВИП испостави рачуне након раскида уговора, да МТС уместо 20 МБС интернета испоручи свега 17 МБС. Несрећном кориснику ВИП-а, је испостављен рачун од 295.000 динара за пар сати разговора. Код МТС се дешвало да нестану бесплатни минути. Теленор је за кратко коришћење интернета у ромингу кориснику испоставио рачун од 60.000 динара. Оптужују их и за редовну крађу постпејд минута.

Ове компаније, прве су на списку оних које фирмама Драгана Ђиласа плаћају милионе.

Део тог новца Ђилас пребацује медијима који заузврат не пишу о начину на који се пљачкају корисници мобилних оператера. Наравно Телеком поред новца за Ђиласове фирме обезбеђује и ухлебљење за кадрове ДС, и свих других странака. На исти начин се долази до посла у Комерцијалној банци, комуналној полицији, ЈП Паркинг Сервису…

Пример „Бусплуса“ показује да Ђилас уме, да креира и прописе који омогућавају трансфер послова који вреде десетине милиона евра са државних фирми на приватне компаније.

А 1.

Комунална полиција бије пензионере

Старији чикица прибијен уз ограду плаца дозива упомоћ док му Ђиласова комунална полиција заврће руке јер није имао новца да плати „бусплус“, сцена је у једном од десетина видео клипова које су огорчени Београђани поставили на интернет сајту „Yоутубе“.

Уколико журите у школу, на посао на коме месецима нисте примили плату, незапослени сте, а морате да се одвезете до болнице и немате новца за аутобуску карту, ни случајно не улазите у београдски јавни превоз, Ђиласови момци би могли прописно да вас излемају.

Комунална полиција нема овлашћења да бије, али од када је уведен овај орган принудне власти у локалним самоуправама пребили су десетине грађана. Комуналци широм Србије углавном малтретирају, сиромахе који продају робу на картонским кутијама. Ситуација је најгора у престоници, где је више грађана налупано, када нису имали новца да плате харач „Бусплус-у“. Овој приватној фирми градоначелник Београда и градска скупштина омогућили су ексклузивно право на наплату превоза у главном граду.

Посао наплате превоза у Београду доноси више од 60. милиона евра годишње. Новац прво одлази у фирму Ђиласових пријатеља, који део новца задржавју. Када покрију своје трошкове, остатке трансферишу ГСП-у. Посао наплате карата у Београду је како су медији раније пренели Бусплусу додељен на: “Полујавном конкурсу, чији су услови из такмичења избацили све остале фирме, тако да та је власник „Бусплус“ решења био једини избор.

Посао принуде над онима који овој приватној фирми не плате, овбављају контролори Бусплуса, и комунални полицајци, који су плаћени из градског буџета.

А 2.

Телеком наплаћује и не остварене везе

Ове године ће српски Телеком остварити приход пет пута нижи у односу на прошлогодишњи биланс. Некада је, међутим, све изгледало другачије и много приходовније. Проблем је једино у томе што не постоје гаранције да се истим незаконитим работама челници Телекома не баве и данас, мада нешто мање успешно.

Из пријаве коју је 6. септембра 2005. примио СУП Ваљево, Тржишна инспекција Колубарског округа (надлежни службеник Зоран Недељковић) произилази да је Телеком у дужем периоду од грађана наплаћивао и услуге које није ни пружио.

Тако је на пример 26. маја 2005. једној нашој читатељки обрачунат позив на број СОС службе. Већ следећег дана по наводно оствареном позиву утврђено је провером како службене евиденције у коју сви запослени уносе примљене позиве, тако исто и говорног апарата да веза никада није остварена.

Исто тако је Телеком 20. априла 2005. евидентирао и наплатио наводни позив у трајању од два импулса на непостојећи број телефона. У периоду обухваћеном пријавом чак 27 одсто позива са мобилног телефона било је спорно. У међувремену, међутим, Тржишна инспекција ништа није преузела.

У свом допису од 28. фебруара 2006. упућеном Министарству трговине и туризма, Сектору тржишне инспекције, директор Сектора за услуге Телекома Ненад Китановић признаје како постоји могућност да је дошло до техничке грешке приликом замене прикључка. Он, међутим, сматра да је за Телеком све у реду дог се корисник не пожали, па тако и овај случај одлази у фиоку.

У свом одговору на поменуту жалбу наше читатељке Телеком дословце наводи: „Не постоји ни један случај или пример позива при коме тарифирање није добро, односно да је нешто тарифирано погрешно или да је регистрован импулс, а да разговор никада није започет“. Како се ово слаже са претходним признањем датим Министарству трговине?

Глоса

Алфировић: Затезне камате од 0.2 одсто дневно су у складу са Законом о облигационим односима од пре тридесет година, док су приватни извршитељи који наплаћују дугове увећане за те затезне камате у складу са ново усвојеним законом. Не знам шта ће бити са незапосленима који немају да плате рачуне за струју, инфостан, или их суд осуди да плате дугове и камате некој приватној компанији.

Глоса 2

У изборној кампањи обећали су нам радна места, а добили смо утериваче дугова.

Држава утерује дуг и страх