Празном џепу остају намети

Огроман број производа у нашу земљу ће улазити без икаквог намета (Фото: Новости)

Београд – Готово сва роба из Европске уније са првим данима нове 2013. године, требало би да појефтини у Србији. Огроман број производа, међу којима су храна, гардероба, техника, аутомобили, материјали у нашу земљу ће улазити без икаквог намета. Чак и они артикли којима остаје царина, требало би да имају повољније цене, јер је увозна заштита слабија него лане.

Потрошачи с пуним правом могу да очекују да од јануара наредне године мање коштају европске веш-машине, фрижидери, шпорети, чоколада, сладолед, тестенина, капути, јакне, теписи… На све њих царина ће бити нула одсто.

Увозне дажбине на многе ове производе смањене су и у јануару ове године, али купци на рачунима то нису осетили.Трговци и увозници правдали су се да простора за снижења није било, јер је динар слабио.

„Са првим контингентом увозне робе са смањеним царинама, реаговаћемо“, кажу увозници техничке робе.

„И у јануару ове године смо спустили цене због пада царинских стопа. То се тада није могло осетити на тржишту, јер је евро јачао.“

Наредних месеци, међутим, курс динара не би требало да буде изговор. Како се очекује, вредност домаће валуте неће се драстично мењати, макар првих месеци 2013.

У Удружењима потрошача, међутим, не верују ни у оправдања, нити у најаве увозника. Сматрају да смањење или укидање увозних намета неће бити укалкулисано у цене у српским радњама. Председник Националне организације потрошача, Горан Паповић каже да Влада до сада није на прави начин штитила домаће произвођаче и да их смањење царина може додатно угрозити.

„Велики проблем у Србији је спрега произвођачког, увозничког и трговачког лобија, и свака конкуренција је добро дошла“, тврди Паповић.

„Са становишта потрошача добро је што постоји већа конкуренција, али сумњамо да ће овог пута увознички лоби показати сву своју снагу и да ће опет производи, које нуде на нашем тржишту, бити и до 50 одсто скупљи него што је случај у другим земљама. Цене треба да се формирају на тржишту, али држава не сме да дозволи да се ради нешто на штету потрошача.“

Док потрошачи ишчекују да ће им либерализација тржишта сачувати који динар у џепу, домаћи произвођачи упозоравају да смо „врата“ прерано отворили. Домаћи производи тешко могу да парирају европској конкуренцији.

„И пре најављене либерализације тржишта, око 90 одсто текстилаца пословало је са тешкоћама, а од наредне године, са укидањем царина на гардеробу, само ће се погоршати стање“, сматра Милан Кнежевић, власник „Модуса“ и представник Уније текстилаца Србије.

„Задњих годину дана велики број фирми преполовио је број запослених, прешао у сектор трговине и по правилу у ‘сиву’ зону пословања.“

Према нашим проценама, око 50 одсто тржишта избегава плаћање пореза и дажбина. И по међународном закону, када се процени да је тржиште једне земље нестабилно, могу се увести финансијске и робне квоте, односно ограничити количина робе која се може увести.

То су, на пример, прошле године учинили Немци, када је у питању био увоз кинеске робе.

„Јефтинији“ волан

Највише користи од смањивања царинских дажбина могли би да имају грађани који би купили европске аутомобиле. Дизелаши од 1.5000 фо 3.000 кубика, као и бензинци од 1.000 до 1.500 кубика, улазиће у Србију без икаквих царина. Увозници аутомобила, међутим, истичу да укидање царина неће битније променити цене у њиховим салонима. Због малог промета, увозници већ послују на ивици „издржљивости“, па нема превише простора за снижења цена. Ако са укидањем царине падну и цене у радњама наредне године не би требало да буде лоше купити и технику и кућне апарате. Без царине остају ечлектрични шпорети, веш-машине, фрижидери.

Мања куповна моћ

Куповна моћ грађана Србије у октобру, мерена односом просечне зараде и просечне корпе била је мања у односу на претходни месец. Просечна потрошачка корпа била је 64.107 динара и за њено покриће било је неопходно 1,5 месечних српских зарада. А, за минималну корпу од 33.842 динара била је довољна непуна плата, односно 0,81 просечних зарада. За месец дана просечна корпа поскупела је за 4,3 одсто или 2.644 динара, а минимална за 3,2 одсто или 1.048 динара. У односу на октобар 2011. просечна потрошачка корпа „тежа“ је за 14,6 одсто, а минимална за 13,8 одсто.

Празном џепу остају намети