(Фото: Политика)
Београд – Србија се у најновијем Извештају о пословању Светске банке, којим је обухваћено 185 земаља, нашла међу десет економија које су спровеле највећи број реформи, при чему је позиција наше земље унапређена за девет места захваљујући помаку у областима оснивања предузећа, спровођења уговора и решавања питања несолвентности. То јесте добар знак, али не треба тиме да се тешимо, јер смо далеко од жељеног ранга – сагласни су наши саговoрници.
Сама чињеница да смо ове године имали само 200 милиона евра инвестиција треба да звони на узбуну у сваком кабинету владе. Изборна година, економска криза и непредвидиво пословно окружење главни су разлози по речима Бранислава Грујића, председника компаније „ПСП Фарман” за њихов изостанак. Светске компаније се све мање одлучују да инвестирају у иностранству и све више се окрећу својим земљама. Због тога он и у следећој години очекује упола мање инвестиција од најављених 1,2 милијарде евра.
„Држава треба да узме Извештај Светске банке и да што пре побољша оне позиције које нас вуку на зачеље листе. Неке сегменте јесмо поправили, али и даље смо иза свих земаља у региону. Оцена Светске банке није пресуђујућа, али је битан фактор при одлуци инвестира да ли ће улагати у некој земљи“, каже Грујић.
Ана Трбовић, декан Факултета за економију, финансије и администрацију, наглашава даса продубљавањем економске кризе, пословна клима постаје све значајнија и капитал одлази тамо где се једноставније послује и где је ризик мањи. Србију неефикасан рад јавних служби и нефлексибилност Закона о раду кошта нових радних места и прилика за извоз.
„Нажалост већина предвиђених реформи са циљем подизања конкурентности пословног окружења још увек није спроведена. Србија је на дну лествице земаља светакада је у питању издавање грађевинских дозвола, што указује на (не)квалитет административних прописа и рада јавних служби. Није на бољем месту ни кад је у питању заштита мањинских акционара, што показује (не)развијеност професионалног, корпоративног управљања у привреди“, додаје Трбовићева.
Она каже да озбиљни инвеститори извештаје Светске банке и Светског економског форума читају са великом пажњом. А посебно брине што поред познатих проблема издавања дозвола и других питања институција и тржишта, како истиче, сада падају и оцене квалитета образовања и иновација која су у претходном периоду била основ за наду у бржи опоравак након изградње квалитетније пословне климе.
„Сада видимо да нам је угрожена конкурентност и на дужи рок, а пошто је извештај динамичан јасно је да други раде више од нас и да зато инвестиције иду на та тржишта. То потврђује и одлив мозгова из Србије. Истовремено примери других држава показују да уз мало више политичке воље за кратак рок може да се побољша пословна клима, а на средњи и квалитет образовања уколико се примене системске мере и да се на тај начин привуку инвестиције, и домаће и стране, и убрза економски развој. Мало политичке воље међутим је оно што нам недостаје већ годинама „, упозорава Ана Трбовић декан ФЕФЕ.
Маја Пишчевић, извршна директорка Америчке привредне коморе, каже да Србија мора да схвати да времена за губљење више немамо.
„Следећих годину дана су бити или не бити. Ако овај, медицински речено „златни сат” не искористимо, готово је извесно са каквим ћемо се последицама суочити. У мери у којој долазак инвеститора не зависи од ситуације на светском тржишту, Србија још може да направи фантастичан искорак, али сваки изгубљени дан је велика пропуштена шанса“ , истиче Пишчевићева.
Држава, како каже, треба да се фокусира на структурне реформе и унапређење регулативе, смањивање непотребне администрације и неразумних додатних трошкова. Ова влада је према мишљењу Америчке привредне коморе направила неколико добрих корака који наговештавају одговоран приступ проблемима и посвећеност акцији, што улива извесни оптимизам међу инвеститорима.
„Ових дана се говори да ће се ситуација са „Икеом” коначно померити са мртве тачке и надамо се у наредних шест месеци завршити процедуре за добијање грађевинске дозволе. Али чињеница је да је то трајало недопустиво дуго и да искуство овог важног инвеститора није стимулативно за њихове колеге. У том смислу, замислите колико је потенцијалних инвеститора за ове четири године контактирало „Икеу” како би се распитали о пословном окружењу у Србији? Или, колико би њих већ било у Србији да је систем добијања дозвола ефикаснији и да је „Икеи” то омогућило да што пре отпочне пословање “ , указује извршна директора Америчке привредне коморе.
Као приоритете она издваја три области, које би до завршетка прве године рада владе, направиле значајан помак, а самим тим и бољу позицију на Дуинг бизнис листи.
Прву чине парафискални намети, са чијим смањивањем се како каже јако добро кренуло. Поред већ укинутих 138 намета, значајне су и измене Закона о буџетском систему који успоставља транспарентан и предвидљив начин увођења и одређивања ових накнада. На овај начин, потенцијални страни улагачи унапред ће имати јасну слику какви их све трошкови очекују.
Друга област тиче се неопходних реформи у области грађевинарства и просторног планирања – као што је убрзање процедуре издавања дозвола за изградњу објеката, али и реформа поступка конверзије права коришћења у право својине на земљишту.
Трећа велика област јесте радно законодавство, где се искристалисало више група проблема. Један је сувишна администрација, где би фокус требало да буде лакше запошљавање, али и отпуштање радника. Значајна измена би била и продужење уговора на одређено време са једне на три године.
Још нисмо научили да улажемо у себе
0 comments:
Post a Comment