Пресуда њујоршког суда да Аргентина исплати дуг из 2001. вуче у провалију и Грчку

Нуриел Рубини (Фото: Новости)

Буенос Ајрес – Одлука судије Федералног суда у Њујорку Томаса Гриса да Аргентина исплати хеџ фондовима суверени дуг из 2001. када је та земља банкротирала могла би истовремено да повуче у провалију и Грчку, сматра амерички економиста Нуриел Рубини који је крах америчког тржишта некретнина и глобалну кризу предвидео још 2006, две године пре њеног избијања.

Ако таква одлука суда, без преседана, остане, Атина неће моћи да се отараси дужничког бремена уз помоћ контролисаног банкрота, упозорио је Рубини, који је због својих суморних прогноза познат под надимком „Доктор Катастрофичар“.

Данас ће еврозона у Бриселу утврдити коначне параметре грчког откупа дела свог дуга, што је услов за примање најновије транше зајма од Европске уније и Међународног монетарног фонда. Могуће је, међутим, да сви ти преговори и компромиси буду потпуно сувишни јер је суд у Њујорку том једном својом одлуком вероватно већ утерао Грчку и све друге земље света које су у дужничкој кризи у нову клопку.

По одлуци тог суда, Аргентина, која је 2001. објавила банкрот, а затим реструктурисала своје огромне дугове, мораће да исплати 1,3 милијарде долара хеџ фондовима „НМЛ Капитал“ и „Елиот Менаџмент“ који су одбили да учествују у програму отписа дугова.

Аргентина је поднела жалбу апелационом суду и та одлука је привремено замрзнута, али то не значи да за три месеца неће морати да објави банкрот, с обзиром да пара за исплату власнику тих хеџ фондова, америчком милијардеру Полу Сингеру, једноставно нема.

Тиме ће се Аргентина лишити свих својих економских успеха које је остварила у протеклих 10 година, а све дужничке земље ће остати без јединственог начина да се избаве из дужничког понора јер ниједан кредитор више неће пристати на добровољан отпис дугова.

Рубини је уверен да одлука суда у Њујорку представља веома опасан преседан за све земље света, пре свега за Грчку. Атини ће бити нанет двоструки ударац јер се, њој неопходно друго реструктурисање дела њеног дуга једноставно неће одржати, док њена званична „тројка“ кредитора – Европска унија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд – нису ништа бољи од хеџ фондова, указао је Рубини.

Од краја 90-их година у свету се постепено формирао систем спровођења контролисаних суверених банкрота, а један од њих је у марту ове године преживела управо Грчка када јој је био отписан део дуга пред приватним кредиторима. Одлука њујоршког суда може, међутим, подрити цео тај систем, упозорио је Рубини.

Пресуда њујоршког суда да Аргентина исплати дуг из 2001. вуче у провалију и Грчку